Мијо Орешки — разлика између измена

Рођен је [[6. септембар|6. септембра]] [[1905]]. године у [[Загреб]]у. Потиче из радничке породице. Године [[1936]], отац му је погинуо, па се његова мајка сама бринула о њему и још петоро деце. После завршеног зидарског заната, запослио се на грађевини.

Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] од [[1922]]. године, а секретар Месног комитета СКОЈ-а за Загреб од [[1923]]. године. Године [[1924]]. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и Славонију, а [[1925]]. члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а.

Јула [[1926]]. године одлази на рад у ЦК СКОЈ-а у [[Београд]]. На Трећем конгресу СКОЈ-а, одржаном, у јесен [[1926]]. године, у [[Словенија|Словенији]], изабран је за организационог секретара ЦК [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а.

После увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] и хапшења [[ПајаПавле Маргановић|Паје Маргановића]], [[1929]]. године, преузима функцију политичког секретара ЦК СКОЈ-а. Заједно са [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]] руководи радом [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, најпре из [[Загреб]]а, а потом из [[Самобор]]а.

Када је полиција, [[27. јул|27. јула]] [[1929]]. године, открила њихово склониште у [[Самобор]]у и блокирала га, [[Јанко Мишић]], Мијо и његов брат Славко, вођа технике ЦК СКОЈ-а, пружили су отпор и у сукобу с полицијом погинули.

'''Вјекослав Орешки Славко''' ([[1901]] — [[1929]]), Мијин старији брат, био је технички скретар ЦК СКОЈ-а и уредник листа „Млади Бољшевик“. Радио је у техници ЦК [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а у [[Самобор]]у. Погинуо [[27. јул]]а [[1929]]. године, заједно са братом и [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]].

'''Агата Орешки Јага''' ([[1906]]—), Мијина супруга, била је фабричка радница и активисткиња радничког покрета. Ухапшена је јула [[1929]]. године, после Мијине погибије, када је и сама била рењена. У затвору била до [[1931]]. године. На иницијативу [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[1935]]. године, заједно са сином Владом отишла у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. До [[1938]]. године је радила у фабрици у Орџоникидзеу, када је за време [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]ових „чистки“ ухапшена и одведена у [[Сибир]], где је провела осам година. У [[Југославија|Југославију]] се вратила [[1947]]. године.

'''Владимир Орешки''' ([[1927]]—[[1998]]), Мијин син. Године [[1935]]. заједно са мајком отишао у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Где се школовао и живео по разним дечјим домовима. Године [[1944]]. ступио је у југословенску тенковску бригаду, формирану у СССР, и са њом дошао у Југославију. Током завршних борби за ослобођење тешко је рањен, на прилазима [[Загреб]]у. После ослобођења био официр [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]].

Слика:Sedam sekretara SKOJ-a.JPG|Бисте секретара СКОЈ-а у дворишту ОШ „Седам секретара СКОЈ-а“ у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]