Краљевина Угарска (1301—1526) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 45:
}}
{{Историје|Мађарске|Словачке|Хрватске}}
'''Краљевина Угарска''' је била средњовековна држава у средњој Европи.
Средњовековна '''Краљевина Угарска''' је земља у средњој Европи, која је настала 1000. или 1001. године, када је [[велики везир Мађара]] [[Стефан I Мађарски]] крунисан за краља. Он је ојачао централну власт и његови поданици су били приморани да прихвате хришћанство. Упркос честим грађанским ратовима, паганским устанцима и покушајима [[Свето римско царство|немачко-римских царева]] да прошире своју власт над Угарском, млада монархија је опстала. Њен положај је стабилизован за време [[Ладислав I Свети|Ладислава I]] (1077—1095) и [[Коломан]]а (1095—1116). Они су проширили своју власт на [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевину Хрватску]], која је задржала своју аутономију у оквиру Угарске.
 
==Историја==
Први владари угарског краљевства су били из династије [[Арпадовци|Арпадовића]]. У раном [[14. век]]у ова династија је била замењена са [[Анжујци|Анжујском династијом]], а касније са [[Јагелонци]]ма.
Средњовековна '''Краљевина Угарска'''Настала је земља у средњој Европи, која је настала 1000. или 1001. године, када је [[велики везир Мађара]] [[Стефан I Мађарски]] крунисан за краља. Он је ојачао централну власт и његови поданици су били приморани да прихвате хришћанство. Упркос честим грађанским ратовима, паганским устанцима и покушајима [[Свето римско царство|немачко-римских царева]] да прошире своју власт над Угарском, млада монархија је опстала. Њен положај је стабилизован за време [[Ладислав I Свети|Ладислава I]] (1077—1095) и [[Коломан]]а (1095—1116). Они су проширили своју власт на [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевину Хрватску]], која је задржала своју аутономију у оквиру Угарске.
 
Први владари угарскогКраљевине краљевстваУгарске су били из династије [[Арпадовци|Арпадовића]]. У раном [[14. век]]у ова династија је била замењена са [[Анжујци|Анжујском династијом]], а касније са [[Јагелонци]]ма.
Ширење Османског царства је угрозило Краљевину Угарску за време [[Жигмунд Луксембургшки|Жигмунда Луксембуршког]] (1387—1437). У наредним деценијама, талентовани војни командант, [[Јанош Хуњади]] је остварио велике успехе у борби против Турака. Његова [[Опсада Београда (1456)|победа код Београда]] 1456. године је стабилизовала јужне границе Угарске за више од пола века. Први нединастички краљ био је Хуњадијев син [[Матија Корвин]] (1458—1490). Водио неколико успешних војних кампања и постао је [[Историја чешког краљевства 1197-1419|краљ Чешке]] и [[Војводство Аустрија|војвода од Аустрије]].
 
Ширење Османског царства је угрозило Краљевину Угарску за време [[Жигмунд Луксембургшки|Жигмунда Луксембуршког]] (1387—1437). У наредним деценијама, талентовани војни командант, [[Јанош Хуњади]] је остварио велике успехе у борби против ТуракаОсманлија. Његова [[Опсада Београда (1456)|победа код Београда]] 1456. године је стабилизовала јужне границе Угарске за више од пола века. Први нединастички краљ био је Хуњадијев син [[Матија Корвин]] (1458—1490). Водио је неколико успешних војних кампања и постао је [[Историја чешког краљевства 1197-1419|краљ Чешке]] и [[Војводство Аустрија|војвода од Аустрије]].
У [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]], угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]. Тада је погинуо краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]], док је бежао пред непријатељем. После овог пораза већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] [[1526]]. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I Хабзбуршки|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] [[1526]]. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар|29. фебруара]] [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и Османског царства.
 
У [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]], угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]. Тада је погинуо краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]], док је бежао пред непријатељемосманлијама. После овог пораза већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] [[1526]]. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I Хабзбуршки|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] [[1526]]. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар|29. фебруара]] [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и Османског царства.
 
{{Средњовековне угарске провинције}}