Тужба БиХ против СРЈ за геноцид — разлика између измена

Тужбу БиХ пратило је питање надлежности Међународног суда правде у овом случају. У време подношења тужбе статус [[СРЈ]] у [[УН|Уједињеним нацијама]] није био јасан. СРЈ је себе сматрала наследницом [[СФРЈ]], и имала је стално присутну мисију у УН (иако није учествовала у раду УН), али је такав став био оспорен од стране земаља Запада, пре свега [[САД]]. СРЈ је после октобарских промена [[2000]]. године затражила поновни пријем у УН, што би значило да 1993. није била чланица и да стога није могла бити тужена ([[Међународни суд правде]] може судити само чланицама УН и земљама нечланицама које у конкретном случају изричито прихвате његову надлежност). Међутим, пошто је СРЈ прихватила све међународноправне обавезе [[СФРЈ]], тиме је аутоматски приступила и Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Та Конвенција предвиђа да стране потписнице у сваком спору који би настао из обавеза по овој Конвенцији прихватају надлежност МСП, и оваквим тумачењем Међународни суд правде се огласио надлежним у овом спору.