Ом (јединица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Ом''' је [[Међународни систем јединица|СИ]] [[СИсИ изведенаизведене јединицајединице|изведена јединица]] [[електрични отпор|електричног отпора]] (изведена од [[ампер]]а и [[ват]]а). Симбол је [[грчкигрчко алфабетписмо|грчко]] велико слово [[омега]] (Ω). Ом је добио име по [[Георг Ом|Георгу Ому]], [[Немачка|немачком]] [[физика|физичару]] који је открио везу између [[Електрични напон|напон]]а и јачине [[Електрична струја|струје]], изражену у [[Омов закон|Омовом закону]].
 
По дефиницији из Омовог закона, [[справа]] има отпор од једног ома ако напон од једног волта изазива струју од једног ампера да тече (''R = V/I''). Исто тако, справа која троши један ват снаге са једним ампером струје која тече кроз ту справу има отпор од једног ома (''R = P/I''<sup>2</sup>).
 
Мера у омима је реципрочна мери у [[сименс (јединица)|сименс]]има, [[Међународни систем јединица|СИ]] јединици [[електрична проводност|електричне проводности]]. Реципрочна вредност ома се такође зове [[mo|мо]], од '''ом'''а написаног уназад.
 
[[КомплексниКомплексан број|Комплексна]] количина [[електрична импеданса|импедансе]] је генерализација отпора. Њен реални део је отпор, а имагинарни [[реактанса]]. Ради правилности, импеданса, отпор и реактанса имају јединицу ом.
 
Ом се од 1990. године одржава интернационално помоћу [[квантни Хол ефекат|квантног Хол ефекта]], где се користи конвенцијом утврђена вредност за [[фон Клицингова константа|фон Клицингову константу]] установљену на осамнаестој [[Генерална конференција тежиназа тегове и мерамере|Генералној конференцији тежина и мера]] као
 
'''R<sub>{K-90}</sub>''' = 25812,807 &Omega;.