Милан Вујаклија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 10:
| датум_смрти = [[16. децембар]] [[1955]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
|поље =
|институција =
Ред 23:
== Биографија ==
Милан Вујаклија је рођен [[15. новембар|15. новембра]] [[1891]]. године (по старом календару) у месту Бухача поред [[Слуњ]]а, ондашња Аустроугарска, сада [[Хрватска]]. Отац Петар је био православни свештеник а мајка Јелена домаћица.
Основну школу похађао је у Босанској Костајници а гимназију у Загребу, Сремским Карловцима и Београду. Матурирао је 1911. године у [[Прва београдска гимназија|Првој мушкој гимназији]] у Београду а затим уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] у Београду (немачки језик, књижевност и филозофија). Ратови на просторима Србије прекидају његово студирање.
Ред 36:
Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела и лексикографијом а његови радови су и дан-данас веома цењени. Преводио је дела [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]] која је превео и објавио у периоду од 1922. до 1928. г. „О религији“, „О писању и стилу“, „Метафизика лепог“ и „О генију“. Поред тога, преводио је дела Е. Т. А. Хофмана и Џ. Ф. Купера („Кожна чарапа“). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика Шилерово дело „Баладе“.
Суделовао је у изради ''Речника српскохрватског књижевног и народног језика'' [[Српска академија
Ипак, његово најзначајније дело је ''Лексикон страних речи и израза'' (прво издање: Београд, 1936. у две књиге А–К и Л–Ш). За његова живота овај лексикон штампан је други пут 1954. (у редакцији [[Светомир Ристић|Светомира Ристића]] и [[Радомир Алексић|Радомира Алексића]]) и отада до 2009. у издању је београдске Просвете.
Ред 43:
Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1936. код чувеног издавача [[Геца Кон|Геце Кона]]. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године. Ова књига је постала синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи наводи као извор Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. У Хрватској је такав успех имао ''Рјечник страних ријечи, израза и кратица'' Братољуба Клаића од 1951. године.
Прва два издања ''Лексикона'' много пута су доштампавана и прерађивана. Било је неминовно правити нова издања, с додатком нових речи, јер су се у
Године 2006. познати ''Лексикон'' замењен је обимнијим и поузданим ''Великим речником страних речи и израза'' [[Иван Клајн|Ивана Клајна]] и [[Милан Шипка|Милана Шипке]].
| |||