Митар Трифуновић Учо — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
|КПЈ=[[1919]].
|рат=[[Први светски рат]]<br />[[Октобарска револуција]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
}}
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[Брвник]], код [[Шамац|Шамца]], [[1880]] — [[Логор Јасеновац]], [[новембар]] [[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]].
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустроугарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]].
 
Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“.
 
После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[СудДржавни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].
 
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Шамац|Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године.
 
Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], ухапшен је [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]]. Стрељан је новембра [[1941]]. године.
 
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
 
== Литература ==
1.572.075

измена