'''Hugo Klajn''' je bio doktor medicine, reditelj, profesor i šekspirolog, rođen [[30. septembar|30. septembra]] [[1894]]. god. u [[Vukovar]]u, a umro [[2. decembar|2. decembra]] [[1981]]. god. u [[Beograd]]u.
Učenik [[Сигмунд Фројд|Sigmunda Frojda]] doktorirao je medicinu 1919.god. na Medicinskom fakultetu u [[Beč]]u. Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, "Ratna neuroza Jugoslavena" (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA).
Od [[1945|1945.]] god. postaje stalni [[reditelj]] u [[Narodno pozorište|Narodnom pozorištu]] u Beogradu. Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ [[Vilijam Šekspir|Šekspira]], „Šuma“ [[Nikolaj Ostrovski|Ostrovskog]], „Gospoda Glembajevi“ [[Miroslav Krleža|Krleže]], „Pobuna na Kejnu“ [[Herman Vouk|Vouka]], „Živi leš“ [[Lav Tolstoj|Tolstoja]]“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik [[Ana Frank|Ane Frank]] 1959.god).
Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac [[esej]]a i knjiga iz oblasti pozorišta:
* „Osnovni problemi režije“,
* „Šekspir i čoveštvo“,
* „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas.
Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo.
