Споразуми Тито—Шубашић — разлика између измена

'''Вишки споразум''', познат и као '''споразум Тито–Шубашић''', био је покушај западних сила да уједине предратну краљевску владу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] са комунистичким [[НОВЈнародноослободилачка војска Југославије|партизанима]] који су ослободили земљу у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и били де факто власт на ослобођеним територијама.

За признавање нове Југославије посебно су били значајни писмени и особни контакти југословенског маршала [[Јосип Броз Тито|Тита]] и енглеског премијера [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]] [[1944]]. године.

Највећи проблеми су се тицали судбине младог краља [[Петар Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]], коме је [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] забранио вршење било које функције до ослобођења и формирање владе нове [[Југославија|Југославије]].

Првенствено је било неопходно елиминисати дотадашњег министра Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерала [[ДражаДрагољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] и распуштање владе др [[Божидар Пурић|Божидара Пурића]], који је био поборник Михаиловићеве струје. Нову владу је 1. јуна [[1944]]. је формирао предратни бан Хрватске, др [[Иван Шубашић]], искључивши из ње Михаиловића као министра војног.

Нови председник Краљевске владе др Иван Шубашић кренуо је половином јуна месеца [[1944]]. године из [[Лондон]]а на [[Вис (острво)|острво Вис]], где се налазио [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]]. Путовао је преко [[Бари]]ја. Ту је имао краће разговоре и са вођом социјалистичке странке [[Живко Топаловић|др. Живком Топаловићем]], који је боравио као специјални политички опуномоћеник генерала Драже Михаиловића.

До разговора са др Иваном Шубашићем дошло је у [[Титова пећина на Вису|пећини у селу Хум]], где је било седиште Врховног штаба. Шубашић је на Вису остао три дана. Разговори су трајали до [[16. јун]]а [[1944]]. Поред маршала Тита, имао је опсежне разговоре и са осталим представницима [[НКОЈНационални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]].

Шубашић је започео разговоре, тиме што је прочитао нацрт свога предлога, којим је од Националног комитета тражио да два његова члана уђу у краљевску владу, да се краљ призна као Врховни командант војске, те да [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] сарађује с краљевском војском и другим борбеним одредима. Овај предлог је одмах одбацио читав [[Национални комитет ослобођења Југославије|НКОЈ]] и прочитао свој нацрт.

Влада др Ивана Шубашића је на крају у начелу прихватила опште захтеве НОП-а. Емигрантска влада с Шубашићем се обавезала да ће издати јавну декларацију у којој ће признати националне и демократске тековине које су извојеване у оружаној борби, одати признање НОВЈ, осудити све издајнике народа, који су јавно или прикривено сарађивали с непријатељем. Шубашић је признао [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обећао пуну подршку ради добијања савезничке помоћи. Шубашић је искључио било какве преговоре са организацијом Драже Михаиловића и једино је договорено да се свим поборницима Михаиловићеве линије упути захтев да се ставе под окриљем [[НОПНародноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета Југославије]].

На крају се [[Национални комитет ослобођења Југославије|НКОЈ]] обавезао да ће јавном декларацијом истаћи како ће коначно решење државног уређења земље донети народ после ослобођења читаве земље. Истовремено је дао сагласност да у владу др Ивана Шубашића уђу [[Драго Марушић]] и [[Сретен Вукосављевић]], али не као представници НКОЈ-а већ као угледне личности и присталице НОП-а. Шубашић је тражио попуну своје владе појединим министрима из НКОЈ-а. Тражио је да православни свештеник [[Влада Зечевић]] буде један од њих, али је овај то одбио.