Андрија Хебранг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
| држава_рођења =<br />{{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти =[[11. јун]] [[1949]]. ('''50''' год.)
| место_смрти =[[Београд]], [[СРСоцијалистичка Република Србија|НР Србија]]
| држава_смрти =<br />{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
|супруга=Олга Кон-Хебранг
|деца=[[Андрија Хебранг (син)|Андрија Хебранг]]
|КПЈ=[[1919]].
|функција=секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]]
|мандат=[[1942]]. - [[октобар]] [[1944]].
|претходник=[[Владо Поповић]]
|наследник=[[Владимир Бакарић]]
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|НОБ=члан [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 24:
{{!}}} * (сва одликовања одузета су <br />му -{}- 1948.)
}}
'''Андрија Хебранг''' ([[Баћевац (Славонија)|Баћевац]], код [[Вировитица|Вировитице]], [[21. септембар]] [[1899]] — [[Београд]], [[СРСоцијалистичка Република Србија|НР Србија]], [[11. јун]] [[1949]]) хрватски и југословенски политичар, члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и министар у влади [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[21. септембар|21. септембра]] [[1899]]. године у селу [[Баћевац (Славонија)|Баћевац]], код [[Вировитица|Вировитице]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] је од оснивања [[1919]]. године<ref name=HBL>[http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=55 Lzmk.hbl.hr: HEBRANG, Andrija], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. Године [[1921]]. током служења војске у [[Ниш]]у, осуђен је на шест месеци затвора, због непоштовања претпостављених војних лица.
 
Године [[1923]]. се вратио у [[Загреб]], али је тамо врло брзо стављен под присмотру полиције, због учествовања у демонстрацијама и активности у синдикалним покретима. Тих година, у [[Загреб]]у, упознаје [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Године [[1928]]. упућен је у [[Берлин]], на саветовање југословенских комуниста, али је на том путу ухапшен. Осуђен је на три месеца, али је после жалбеног поступка пуштен. Недуго после тога поново је ухапшен и затворен због илегалних активности. У затвору је дочекао увођење [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], када је са својим сарадницима предат суду у [[Београд]]у. На суђењу се Хебранг изјаснио као [[Комунизам|комуниста]] из уверења, а не као члан [[КПЈСавез комуниста Југославије|Партије]]. Због комунистичке делатности осуђен је на 12 година затвора<ref name=Hebrang>[http://www.andrija-hebrang.com/ Andrija-hebrang.com], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. Најпре је био у затвору у [[Лепоглава|Лепоглави]], а потом у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], где је од стране другова из [[КПЈСавез комуниста Југославије|Партије]] проглашен [[троцкизам|троцкистом]].
 
=== Други светски рат ===
Почетком [[1941]]. године излази из затвора и враћа се у [[Загреб]], где у септембру постаје члан [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Оперативног руководства за Хрватску]]. Крајем фебруара [[1942]]. године хапси га [[Усташе|усташка]] полиција. Приликом хапшења је пружио отпор и био рањен у главу (према неким изворима покушао је самоубиство). После лечења послат је у затвор на Тргу Кулина бана, а потом у [[логор Стара Градишка]]. Недуго после преласка у [[Логор Стара Градишка|Стару Градишку]] размењен је, заједно са још 29 партизана, за двојицу [[Усташе|усташких]] првака које су [[партизани]] заробили<ref name=HBL/>.
 
По изласку из заробљеништва преузима дужност политичког секретара [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХСавез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Учествовао је, као представник [[Хрватска|Хрватске]], на Првом заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у, новембра [[1942]]. године. Један је од оснивача [[ЗАВНОХЗемаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске]]. У својим наступима истицао је [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]] као израз хрватске суверености и тело надлежно за доношење свих одлука које се односе на [[Хрватска|Хрватску]]. [[Октобар|Октобра]] [[1944]]. године, смењен је са функције секретара ЦК КПХ због промовисања аутономаштва КПХ наспрам КПЈ<ref name=HBL/>.
 
=== После рата ===
[[Датотека:Andrija Hebrang Mirogoj srpanj 2008.jpg|десно|мини|230п|Гробница породице Хебранг на Мирогоју.]]
У влади [[Јосип Броз Тито|Тито]]-[[Иван Шубашић|Шубашић]] именован је за министра индустрије, али је после годину дана смењен и искључен из [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], због сукоба око концепције државног развоја [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]<ref name=Hebrang/>. Априла [[1948]]. године је стављен у кућни притвор, у својој кући у [[Београд]]у, а [[7. мај]]а је ухапшен и изведен на саслушање пред [[КПЈсавез комуниста Југославије|партијску]] комисију. Саслушавање пред [[КПЈСавез комуниста Југославије|Партијском]] комисијом се одвијало у једној кући у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]]. Поред Хебранга ту се налазио и [[Сретен Жујовић|Сретен Жујовић Црни]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. Кућа је била добро чувана, пред њу су постављени стражари и против-авионско оружје, јер су тих дана [[Београд]]ом кружиле гласине да [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] агенти намеравају отети оптужене.
 
[[КПЈСавез комуниста Југославије|Партијска]] комисија је тврдила да поседује сазнања о Хебранговој сарадњи са [[Усташе|усташама]] и то кроз наводно потказивање загребачких комуниста, током окупације, као и да је био [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|руски шпијун]], због подршке резолуције [[Информбиро]]а и одавања тајни [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетима]]. Поводом његовог хапшења [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] амабасадор је протестовао и тражио да њихови представници буду присутни приликом испитивања, али су захтеви одбијени.
 
Хебранг није признао кривицу, нити се одрекао [[Информбиро]]а. Званично је саопштено да је [[11. јун]]а [[1949]]. године извршио самоубиство, вешањем о радијатор, у београдском затвору [[Главњача]]. Службена истрага никада није завршена, а оптужница против њега никада није подигнута, нити му је суђено.