Бистабилно коло — разлика између измена

У [[дигитална електроника|дигиталној електроници]], '''бистабилно коло''' (леч, флип-флоп) је електронско коло које има два стабилна стања и стога је у стању да послужи као један [[бит (вишезначна одредница)|бит]] меморије. Бистабилно коло се контролише једним или два контролна сигнала и/или сигналом дозволе. Излаз често поред нормалног има и [[комплементан|комплемент]]ни излаз. Бистабилна кола такође захтевају улазе за напајање и масу.

Бистабилна кола могу бити асинхрона или синхрона. Асинхрона бистабилна кола се састоје од два укрштена инвертујућа елемента - [[транзистор]]а, [[НИ коловрата|НИ]] или [[НИЛИ коловрата|НИЛИ кола]]. Синхрони флип-флоп је верзија асинхроног који има додатни улаз (-{C}- или -{CLK}-, од енглеске речи ''-{clock}-'' - сат, односно -{EN}- или -{ENABLE}-, од речи ''-{enable}-'' - дозволити) на који се доводе синхронизацијски импулси константне фреквенције тако да флип-флоп мења стање на промену окидног сигнала или сигнала дозволе. Синхрона бистабилна кола су специјално пројектована за синхроне системе и зато игноришу стања на својим улазима осим у тренутку промене окидног сигнала. Ово проузрокује да бистабилно коло може да или промени или да задржи свој излазни сигнал који зависи од вредности улазних сигнала за време прелаза. Нека бистабилна кола мењају вредност излаза дуж цело позитивног или негативног дела окидног сигнала, неки на растућој ивици окидног сигнала, а други на опадајућој ивици. Бистабилна кола код којих излаз стално прати промене на улазима док се евентуално не доведе побудни сигнал који замрзава стање на излазу се се називају леч колима (енг. ''-{latch}-''), док се кола код којих се излаз мења само после довођења одговарајуће ивице побудног сигнала називају флип-флопови. У литератури и каталозима се често не прави разлика између лечева и флип-флопова, па се обе врсте кола називају флип-флоп.

Први електронски флип-флоп су измислили [[1919]]. [[Вилијам Еклес]] и [[Френк Вилфред Џордан]]. У почетку је називан Еклес-Џорданово окидачко коло и састојало се од два активна елемента ([[електронска цевцијев|електронске цеви]]). Име флип-флоп је касније наденуто по звуку који се добијао на звучнку прокљученом на један од спрегнутих појачала током процеса окидања у колу.