Битка код Павије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 11:
|страна1=<center>Француска
|страна2=<center>Хабзбурзи
|заповедник1= [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]]<br /> Адмирал Бонивет<br />
|заповедник2= Фернандо Франческо д’Авалос<br /> [[Георг фон Фрундсберг]]
|јачина1 = 26.000 плаћеника (Французи, Италијани и Швајцарци)
Ред 19:
}}
'''Битка код Павије''' је била битка у оквиру [[Италијански ратови|италијанских ратова]] (1494—1559) вођена за хегемонију у [[Европа|Европи]] између [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] под [[Карло V, цар Светог римског царства|Карлом -{V}-]] и [[Династија Валоа|француске династије Валоа]] под [[Франсоа I Валоа|Франсоом -{I}-]] 24. фебруара 1525. године.
== Историјска позадина ==
Италијански ратови су почели 1494. г., када је [[Шарл VIII Валоа|Шарл -{VIII}-]] покушао да преузме контролу у Италији, али га је у томе спречила шпанско-аустријска лига којој су се прикључили [[Енглеска]] и италијански градови. Карлов наследник [[Луј XII]] обновио је сукоб и запосео 1500. г. [[Милано]], као и [[Напуљ]] на [[Јужна Италија|југу Италије]] који је био у поседу [[Шпанија|Шпаније]]. Лујев противник у Немачкој био је Хабзбурговац [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијан -{I}-]], који је с енглеским краљем [[Хенри VIII Тјудор|Хенријем -{VIII}-]] склопио савез, тако да је после неуспешних битака код Ангинегата и Наваре (1513) морао да се поново повуче из Милана.
Успешнији од њега показао се први Лујев наследник, Франсоа -{I}-, који је одмах на почетку своје владавине 1515. г. извојевао бриљантну победу код Марињаноа и поново заузео Милан. Овај му је признат [[Уговор у Нојону|уговором у Нојону]] 1516. г. од стране Шпаније, али се ситуација потпуно изменила када је избором Карла -{V}- 1519. г. за шпанскога краља (Франсоа -{I}- се кандидовао против њега) дошло до уједињења Шпаније и хабзбуршких земаља под персоналном унијом, и тако се Француска изненада поставила у непријатељски положај у односу на земљу која је обухватала обе стране света и такође могла да црпи огромне ресурсе из новоотривених колонија. Истога часа Карло -{V}- је прогласио уговор у Нојону ништавним и покренуо рат.
Ред 28:
== Последице ==
Војвода од Пескаре је довео францускога краља цару у [[Мадрид]], где је Франсоа -{I}- био заиста третиран с дужним поштовањем, али је, када је већ од наредне године морао споразумом у Мадриду да призна Карлу -{V}- Милано, Ђенову, Војводство Бургундију и Напуљ. Чим је ослобођен, Франсоа -{I}- је опозвао одлуке мира, изјавивши да је био принуђен да их призна, нулирајући тако резултате Карлове победе. Борба за превласт у Европи наставиће се све до 1559. г., до [[Анри II Валоа|Анрија -{II}-]] који је закључио споразум у Като-Камбрезију чиме је хегемонија над Европом пренета с Француске на Шпанију.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Battle of Pavia}}
| |||