Илкин атентат — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Јесени 1882. у Србији је наговештена нова политичка криза услед сукоба у владајућој Напредној странци. Краљ је желео тешње повезивање са суседном силом [[Аустроугарска|Аустроугарском]]. Након дипломатског путовања и Беч, он се 11. октобра паробродом вратио у Србију и искрцао на Савском пристаништу. Кренуо је у [[Саборна црква у Београду|Саборну цркву]], на чијем улазу је наишао на Јелену Марковић.<ref name=vlada/>
 
Удовица, обучена у црно одело, извукла је револвер и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац на Обреновића. Међутим, у пуцању неискусна Илка је краља промашила. Одмах је разоружана, како не би испалила још један хитац.<ref name=vlada/> Куршум (пиштољско зрно) који је испаљен је сачуван. Краљ Милан је након догађаја наредио да се опточи драгим камењем и користио га као иглу за кравату. Данас се овај артефакт налази у [[Музеј града Београда|Музеју града Београда]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:451249-Beogradske-price-Kursum-blizu-duse|title=Куршум близу душе|publisher=Вечерње новости|accessdate=30. 8. 2013.}}</ref>
 
Куршум који је испаљен је сачуван, краљ Милан га је опточио драгим камењем и користио као иглу за кравату. Налази се у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:451249-Beogradske-price-Kursum-blizu-duse Куршум близу душе („Вечерње новости“, 30. август 2013)]</ref>
 
== Последице ==
Испитивање Јелене Марковић трајало је месецима. Све време је тврдила да није имала саучесника. Неколико Илкиних пријатеља и познаника су ухапшени, али је само њена рођака Лена Книћанин доведена у везу са [[атентат]]ом. Она је била удовица официра и пуковника Антонија Книћанина. Приликом саслушања, признала је да је упозната са Илкиним плановима.<ref name=bibl>{{cite web|url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilkin-atentat|title=Илкин атентат|publisher=Историјска библиотека|accessdate=1830. 68. 2013.}}</ref>
 
Илка је осуђена на смрт 12. априла 1883. године. Суђено јој је за покушај атентата из личних побуда. Политичка позадина овог догађаја није откривена. Илка је затим помилована и послата у затвор у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Неколико седмица касније пронађена је задављена у својој ћелији. Сем тога, Лена је нађена обешена у затвору 28. марта 1883.<ref name=bibl/>
 
Обе смрти догодиле су се под сумњивим околностима: војник на стражи код Лене Книћанке, такође је погинуо. У оба случаја по један лекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење да се не ради о [[Самоубиство|самоубиству]] (код Книћанке био је то [[Лазар Пачу]]).<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276109-Pucanj-u-Sabornoj-crkvi|title=Пуцањ у Саборној цркви|publisher=Вечерње новости|accessdate=1830. 68. 2013.}}</ref>
 
Године 1891. краљ Милан и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] оптуживали су се у штампи као наредбодавци убиства. Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђење није доказало њихово учешће. Ипак, вође радикала су знале за његову припрему, што потврђује и Раша Милошевић, члан Главног одбора [[Народна радикална странка|Радикалне странке]].<ref name=rade/>