Мезозоик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
биљке се не ждеру XD
Ред 1:
Ера '''мезозоикаМезозоик''' је једна од три [[геолошке ере]] [[фанерозоик|фанерозојског]] [[еон (геологија)|еона]]. Подела времена на ере је почела са [[Ђовани Ардуино|Ђованијем Ардуином]] у [[18. век]]у, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа [[терцијар]]). Смештен између [[палеозоик]]а и [[кенозоик]]а, мезозоик значи „средње животиње“ на [[грчки језик|грчком]]: ''месо'' за средње и ''зоо'' за [[животиње]]. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.
 
Мезозоик је био време [[тектонске плоче|тектонске]], [[клима]]тске и [[Еволуција (биологија)|еволуцијске]] активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до [[специјација|специјације]] и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових [[животиње|животињских]] врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.
Ред 26:
== Мезозојски живот ==
[[Датотека:Saurier2.jpg|180п|мини|десно|Реплика диносауруса ''Tiranosaurus Reks'']]
Изумирање готово свих животињских врста на крају [[Перм (периода)|перм]]ске периоде је створило услове за [[адаптивна радијација|радијацију]] многих нових облика живота. То се посебно односи на изумирање крупних [[динокефал]]них [[биљождербиљојед]]а и [[месождер]]а који су иза себе оставили празне [[еколошка ниша|еколошке нише]]. Неки од њих су преживели [[цинодонт]]и [[дикинодонт]]и, с тиме да су потоњи касније изумрли. [[Животиње|животињски]]м светом током мезозоика су, међутим, доминирали крупни [[архосаур]]ски [[рептили]] који су се појавили неколико милиона година након пермског изумирања: [[диносаурус]]и, [[птеросаурус]]и, те морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и.
 
Климатске промене у касној јури и креди су донијеле нове адаптивне радијације. Јура је представљала врхунац разноликости архосауруса, а тада су се појавиле прве [[птице]] и [[Еутхериа|плацентални сисари]]. [[Цветњаче|ангиосперме]] су своју радијацију имале почетком креде, прво у [[тропи]]ма, а равни температурни градијент им је омогућио да се прошире према половима. Пред крај креде ангиосперме су доминирале флором у многим подручјима, иако неки докази сугеришу да су [[биомаса|биомасом]] доминирале [[цикаде]] и [[игличарке]] све до КТ изумирања.