Мартина (Ираклијева супруга) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
Ираклије је умро [[11. фебруар|11. фебруара]] 641. године и сахрањен је, упадљиво, у цркви св. Апостола поред своје прве жене Еудокије. За собом је оставио тестамент по коме су Ираклије Константин и Ираклиона (званично Константин III и Ираклије II) требали да владају као равноправни савладари, али су исто тако требали да поштују Мартину као ''мајку и царицу''. Овакав исход се свакако није допадао сенату и војсци, а вероватно ни цариградској светини, пошто је по први пут у римско-византиској историји једна жена истакнута као потенцијални савладар и регент у вршењу власти. Како је у питању била омражена Мартина, тиме су прилике биле још заплетеније. Са друге стране, Ираклије Константин је имао 28 година и Мартинин надзор му свакако није био потребан, а при том је имао и два сина, Ираклија и Теодосија, чиме је положај Мартине и њеног потомства био у перспективи још неповољнији.
По Ираклијевој смрти, Мартина је сазвала сенат и патријарха [[Пир (васељенски патријарх)|Пира]] и показала им Ираклијев тестамент захтевајући за себе ''први положај у Царству''. Сенатори су јој учтиво, али одлучно одговорили да се задовољи почашћу мајке царева који су ипак владари и господари. Поред тога, за жену је било неприлично да прима страна посланства. После оваквог шамара, Мартина се, по неким изворима, повукла у посебну резиденцију. Ипак, у Цариграду је дошло до оштре поделе између следбеника два цара, а Ираклије Константин је изгледа уживао ширу подршку. Осећајући да му се крај приближава, Ираклијев најстарији син је преко патријарха Пира преузео новац који је његов отац оставио Мартини. Тај новац је затим исплаћен војницима уз молбу умирућег цара да после његове смрти заштите његово потомство.
==Мартинино регентство==
| |||