Ерленмајерове боце — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
[[Датотека: Erlenmeyer_flask_hg.jpg|мини| Ерленмајерова боца]]
'''Ерленмајерове боце ''' или '''Ерленмајерове тиквице ''' ({{јез-де| Еrlenmeyerkolben }}) су [[Лабораторијске боце]] посебне конусне изведбе и спадају у [[лабораторијско посуђе]]. Изумио их је [[Немачка| њемачки]] [[Хемија| хемичар]] [[Емил Ерленмајер| Рихард Август Карл Емил Ерленмајер]] 1860. године и по њему су добиле име. <ref name="АБЦ ХемијА">''Brockhaus ABC Chemie'', VEB F. A. Brockhaus Verlag Leipzig 1965, S. 702−703.</ref> <ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref><ref name="Саничани">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.</ref>
==Изглед и примјена==
Изумитељ овихје боцаовим им јебоцама дао [[Конус|конусни]] облик какокоји бисмањује горњу излазну површину па тако и испарења при гријањузагријању супстанце , при волуметријској титрацији и др. На тај начин је смањен губитак супстанце биопри хемјским мањиреакцијама. Користе за припрему раствора, чување и мерење супстанци, извођење хемијских реакција или осталих процеса, као што су мешање, загревање, хлађење, растварање, таложење, кључање или анализа. <ref name="Козара"/><ref name="Саничани"/> <ref name="'' Приручник радних метода у неорганској хемији. ''> Herausgegeben von Arthur Stähler et al, Veith & Co., Leipzig 1913, S. 99</ref>
==Израда==
Ерленмајерове боце су углавном направљене од стакла (данас углавном [[Боросиликатно стакло| боросиликатног стакла]] ) али су понекад направљене и од [[Пластика| пластике]]- [[поликарбонати]] , [[полиетилентерефталати]] (кополиестер ПЕТГ), [[полиметил пентени]], [[полипропилени]] или [[политетрафлуоретилена | политетрафлуоретилени]] (ПТФЕ). Запремине ових боца се крећу од 25-5000 мл . Широка уста Ерленмајерове боце су раније биле познате као „мајмунскаа уста“. <ref name="Козара"/>
==Изглед и примјена==
Изумитељ ових боца им је дао [[Конус|конусни]] облик како би при гријању супстанце , при волуметријској титрацији и др. губитак супстанце био мањи. Користе за припрему раствора, чување и мерење супстанци, извођење хемијских реакција или осталих процеса, као што су мешање, загревање, хлађење, растварање, таложење, кључање или анализа. <ref name="Козара"/><ref name="Саничани"/> <ref name="'' Приручник радних метода у неорганској хемији. ''> Herausgegeben von Arthur Stähler et al, Veith & Co., Leipzig 1913, S. 99</ref>
== Референце ==
{{reflist}}