Рефрактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Рефрактор''' је, поред рефлектора, основна врста оптичког телескопа к… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Lick-Refraktor 3130169128.jpg|300px|мини|десно|Џејмс Лик ахроматски [[телескоп]] рефрактор (102 cm), трећи највећи рефрактор на свету, изграђен [[1889.]] године у Опсерваторији Лик у [[Калифорнија|Калифорнији]].]]
'''Рефрактор''' је
Од свих врсти [[телескоп]]а, рефрактор је откривен први, још у седамнаестом веку. Иако данашњи рефрактори користе доста сложенији систем сочива, принцип рада је остао исти.
Поред рефрактора, у основне типове оптичких телескопа спада и [[рефлектор]]. Разлика између ова два типа телескопа је у томе што рефлектор за сакупљање светлости уместо система сочива користи систем [[огледало|огледала]]. У последњим деценијама, за посматрање [[небо|неба]] све се више користе [[телескоп]]и [[катадиоптици]], који за формирање слике користе комбинацију сочива и огледала.
==Историјат==
[[Датотека:Yerkes Observatory Astro4p7.jpg|300px|мини|десно|Телескоп рефрактор на опсерваторији Јеркс (102 cm), до сад највећи телескоп рефрактор који се користи за астрономска испитивања, изложен [[1893.]] године у [[Чикаго|Чикагу]], пре него што је инсталиран у опсерваторији.]]
Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[дурбин]]а [[1580.]] године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилеј]] је [[1609.]] године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Kоперник]]овог [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].
[[Oптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Кеплер]] је [[1611.]] године конструисао [[дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[UV]] и [[IC]] област.
==Подела==
Телескопи рефрактори се деле на:
* ахромате
* апохромате
''Ахромати'' су рефрактори ограничени у величини квалитетне аперитуре коју могу да достигну, а тиме директно и у светлосној и [[раздвојна моћ|раздвојној моћи]]. Разлог за то ограничење је [[хроматска аберација]] (оптичка мана због које се [[светлост|светосни]] зраци различите [[таласна дужина|таласне дужине]] фокусирају на различитим тачкама дуж оптичке осе сочива и последица да је слика обојена неприродним бојама). Како је [[хроматска аберација]] најизраженија на рубовима, овај тип телескопа има најнижи ниво нежељене светлости у фокусеру и у близини поља слике. Ово одсуство централне опструкције даје предност у нивоу контраста у поређењу са [[Њутнов рефлектор|Њутновим рефлекторима]] и [[катадиоптички телескоп|катадиоптичким телескопима]].
Осматрања овим телескопом су осредње добра због углавном дугих тубуса (цеви), а захтеви за одржавањем су минимални. Ахромати су препоручљиви за визуелна осматрања и [[астрофотографија|астрофотографију]].
''Апохромати'' су рефрактори који, захваљујући употрени специјалног оптичког стакла или трећег сочива у [[објектив]]у, умају око 5 пута нижи ниво [[хроматска аберација|хроматске аберације]] од ахромата. Контраст слике код ових телескопа је на највишем нивоу.
Пошто имају краћи тубус, удобност посматрања је врло добра. Визуелна посматрања помоћу апохромата су одлична, а ова врста рефрактора се посебно препоручује за астрофотографију.<ref>http://www.teleskop.rs/koristne-informacije</ref>
==Начин рада==
==Најбољи и највећи рефрактори данас==
* Велики [[Париз|париски]] изложбени телескоп из [[1900.]] године (Great Paris Exhibition Telescope of 1900) - са пречником објектива од 125 cm је највећи телескоп рефрактор икад конструисан. Међутим, он је био конструисан само за изложбу, не и астрономска посматрања, тако да је размонтиран после изложбе.
* Телескоп у опсерваторији Јеркс (Yerkes) на Универзитету [[Чикаго]] са пречником објектива 102 cm
* [[Шведска|Шведски]] [[соларна енергија|соларни]] телескоп са пречником објектива 98 cm
* Телескоп у опсерваторији Лик (Lick) на [[Универзитет Калифорније|Универзитету Калифорније]] са пречником објектива 91 cm
* Телескоп у опсерваторији [[Париз]] са пречником објектива 83 cm
* Телескоп у [[Пулковска опсерваторија|Опсерваторији Пулково]] са пречником објектива 76 cm
* Телескоп у опсерваторији Арченхолд (Archenhold) у [[Берлин]]у са пречником објектива 68 cm
* Телескоп у опсерваторији [[Београд]] (на [[Звездара|Звездари]]) са пречником објектива 65 cm
* Телескоп у опсерваторији Ловел (Lowell) у [[Аризона|Аризони]] са пречником објектива 61 cm
==Референце==
{{reflist}}
==Литература==
==Види још==
*[[рефлектор]]
*[[оптички телескоп]]
*[[хроматска аберација]]
| |||