Трг Републике Хрватске у Загребу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 10:
Трг маршала Тита, свој данашњи изглед добио је у времену од [[1855]]. (кад је започета градња тадашње ''болнице'' на јужним ливадама и пашњацима ондашњег града) до [[1964]].(када је подигнута зграда ''Жељпоха''). Данашни трг је први у низу од трију тргова западнога крака тзв. ''Ленуцијеве потковице'' (назване тако према загребачком градском инжењеру Милану Ленуцију, [[1849.]]-[[1924.]] који је у доба историцизма, последњих деценија -{XIX}- века, урбанистички уоквирио средишњи део Загреба ланцем тргова, којем - ''источну страну'' чине данашњи [[Томиславов трг|Томиславов]], [[Стросмајеров трг|Стосмајеров]] и [[Зрински трг]], а [[Марулићев трг|Марулићев]], [[Мажуранићев трг|Мажуранићев]] и Трг маршала Тита - ''западну страну''. Спојница оба крака ''потковице '' је [[Ботанички врт|Ботаничка башта]].
 
* [[1855]]. - [[1856]]. На северној је страни подигнута је прва зграда на будућем тргу, за потребе болнице ''Милосрдних сестара'', (од [[1868.]] до [[1882.]] у њој се налазила фабрика дувана), од 1882. преузима је [[Загребачко свеучилиште|загребачко Свеучилиште]], а данас је у њој смештен Ректорат и [[Правни факултет у Загребу|Правни факултет]]. Архитекта је био ''Ludwig von Zettl''.
* [[1864]]. у тек подигнутој згради болнице (која то никад није ни била), одржана је [[Прва далматинско-хрватска-славонска привредна изложба]].
* [[1874]]. на источној страни подигнута је зграда која је данас седиште издавачког подузећа [[Школска књига]], према пројекту ''Јанка Јамбришака'' (ова грађевина доживела је бројне преправке).
* [[1876]]. - [[1878]]. на источној страни подигнута је двоспратна зграда ''Хрватскога господарског друштва'' (данас део Правног факултета)према нацртима архитекте [[Фрањо Клајн|Фрање Клајна]]. (Године [[1922]]. надограђен јој је трећи спрат).
* [[1884]]. Трг је омеђен и са југа, довршен је дом гимнастичког друштва ''Хрватски сокол'' и певачког друштва Коло. Зграда је подигнута према ревидираном пројекту архитекте ''Матије Антолца''. Западно је крило дограђено током подизања ''Хрватскога народног казалишта'' ([[Аустрија|аустријски архитекта]] [[Фердинанд Фелнер|Феллнер]] и [[Немачка|немачки архитекта]] [[Херман Хелмер|Хелмер]]) и служило је у почетку као остава за кулисе (данас у њему налази дворана за балетске пробе, мајсторске радионице, просторије за грејање и климатизацију позоришне зграде). То је крило од [[1969]]. пространим подземним ходником повезано с главном зградом.
* [[1888]]. подигнут је још један репрезентативан објект зграда Школе примењене уметности и дизајна (Загреб) и [[Музеј за уметност и обрт|Музеја за уметност и обрт]] на западној страни будућег трга, по пројекту [[Херман Боле|Хермана Болеа]].
Ред 24:
* [[1905]]. постављен ''Зденац живота'' испред зграде ХНК, према нацрту [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]].
* [[1908]]. постављен је споменик [[Свети Јурај|Св. Јурју]] (рад [[Антон Доминик Фернкорн|Антона Доминика Фернкорна]], iz [[1853]].) пред палатом ''Трговачко-обртничке коморе'', данас је тај кип премештен пред ''зграду СКФ''.
* [[1911]].-[[1912]]. преуређење северног дела трга према пројекту ''Игњата Фишера'', постављен је ''Зденац живота'', а обелисци – канделабри око зграде позоришта пресељени су на [[Мирогој]].
* [[1913]]. источно од зграде Кола, подигнута је ''кућа Франк'', коју је у стилу [[ренесанса|ренесансне]] палате пројектовао [[Виктор Ковачић]].
* [[1964]]. на западној, празној страни подигнута је пословна зграда ''Жељпоха'' (касније Феримпорт) од [[1961.]] до [[1964]]., према пројекту архитекте ''Станка Фабриса''.
Ред 33:
</ref>
* ''Свеучилишни трг''
* ''[[Вудро Вилсон|Вилсонов]] трг'' ([[1919]]. - [[1927]].)
* ''Трг краља [[Александар I Карађорђевић|Александра -{I}-]]'' ([[1927]]. - [[1941]].)
* ''Трг -{I.}-'' ([[1941]]. - [[1945]].)
* ''Казалишни трг'' ([[1945]]. - [[1946]].)
* ''Трг маршала Тита'' ([[1946]]. - )<ref> Ранка Франц-Штерн: Исправљање погрешки из текста о Тргу маршала Тита, [http://www.vjesnik.com/pdf/2000%5C06%5C085C18A18.PDF Вјесник, четвртак, 8. јуна 2000], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>