'''''Гладијус''''' ({{Јез-лат|glădĭus}}) је латинска реч за [[мач]] и коришћена је да представља примарни мач војске [[Антички Рим | античког Рима]]. Ранији римски мачеви су били слични онима који су користили Грци. Од 3. века п.н.е. Римљани су усвајали мачеве сличне онима који су користили [[Келтиберци]] и други током раног дела освајања [[Шпанија | Шпаније]]. Тај мач је био познат под именом'''' 'Гладијус Хиспаниенсис''''', или "шпански мач". .<ref name="Penrose">Penrose, Jane, ''Рим и његови непријатељи: Царство створено и уништено ратом '', Издаваштво Оспреј,, 2008., ISBN 1-84603-336-5., str. 121. - 122.</ref>
Потпуно опремљени римски легионар је имао штит, копље ([[хаста]] или [[пилум]]), мач (гладијус), често и нож ([[Пуги]]). Уобичајено, копље се бацало да би се онеспособио штит непријатеља пре блиске борбе, у чему би гладијус онда наступао. Све врсте гладијуса су прикладне за сечење и убадање. Дршка се израђивала од [[кост | кости]] ([[Слоновача | слоноваче]]) и [[Дрво | дрвета]], а оштрица од [[челик | челика]].
