Социјалистичка Република Македонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењам фајл Coat_of_arms_of_Macedonia.svg са Coat_of_arms_of_Macedonia_1946-2009.svg. |
Нема описа измене |
||
Ред 39:
== Историја ==
{{Главни чланак|Краљевина Југославија|Вардарска бановина|Историја Републике Македоније}}
=== Други светски рат и Демократска Федеративна Македонија ===
{{Главни чланак|Априлски рат|Бугарска у Другом светском рату|Македонија у Народноослободилачкој борби|Савез комуниста Македоније|Извршно веће Собрања СР Македоније}}
Народна Република Македонија конституисана је [[2. август]]а [[1944]]. године на Првом заседању [[АСНОМ]]-а у [[манастир Свети Прохор Пчињски|манастиру Св. Прохор Пчињски]]. Прва влада Македоније формирана је [[16. април]]а [[1945]]. године на Трећем заседању АСНОМ-а.
После рата [[Вардарска Македонија]] више није била [[Јужна Србија]] или [[Вардарска бановина]], него савезна [[република]] Југославије са посебном [[култура|културом]], [[историја|историјом]] и [[Македонски језик|језиком]].
Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење [[македонска азбука|македонске азбуке]] и [[македонски језик|књижевног језика]], развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.
=== Народна Република Македонија ===
{{Главни чланак|Устав Федеративне Народне Републике Југославије}}
Главни град СР Македоније, [[Скопље]] је [[26. јун]]а [[1963]]. године задесио [[Земљотрес у Скопљу (1963)|јак земљотрес]], јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 одсто грађевина је било порушено).
Уз солидарност целе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] обновљен је и сад спада међу најлепше градове у овом подруцију [[Европа|Европе]].
=== Социјалистичка Република Македонија ===
== Општине у СР Македонији ==▼
{{Главни чланак|Устав Југославије од 1974. године}}
{{...}}
== Административна подела Социјалистичке Републике Македоније ==
{{Главни чланак|Административна подела Републике Македоније}}
▲=== Општине у СР Македонији ===
На три последња [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописа становништва из 1971]], [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. и [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. године, СР Македонија састојала се из 34 општине и то:
* Град Скопље (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
* остале општине у СР Македонији, биле су: Берово, Битољ, Валандово, [[Општина Виница|Виница Македонска]], Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, Ђевђелија, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, [[Општина Велес|Титов Велес]] и Штип.
==== Имена Градова ====
Називи одређених градова у време постојања СР Македоније:
* '''Виница Македонска''' - данас [[Виница (Македонија)|Виница]]
* '''Титов Велес''' - данас [[Велес (град)|Велес]]
== Друштво и култура ==
{{...}}
[[Дан устанка народа Македоније]] обележава годишњицу оружане акције [[Прилепски партизански одред|Прилепског партизанског одреда]], [[11. октобар|11. октобра]] [[1941]]. године, када је, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, напао непријатељску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу.
Први број [[Нова Македонија|Нове Македоније]] објављен је [[29. октобар|29. октобра]] 1944.
[[Универзитет у Скопљу]] основан је [[24. април]]а [[1949]].
[[Македонска академија наука и уметности]] основана је [[23. фебруар]]а [[1967]]. године.
[[Македонска православна црква]] настала је неканонским одвајањем од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] [[17. јул]]а [[1967]]. године.
== Привреда ==
{{...}}
Од индустрије највише се истичу прехрамбена и [[дуван]]ска индустрија.
Насилна [[национализација]] (одземање приватне имовине) катастрофално се одразило на македонско [[село]]. У исто време почиње и засилна [[индустријализација]] градова, изазивајући велики прилив сеоског становништва у [[град]]ове.
== Функционери СР Македоније ==
Линија 105 ⟶ 135:
** [[Глигорије Гоговски]] (јун 1986 - 27. јануар 1991)
** [[Никола Кљусев]] (27. јануар 1991 - 17. август 1992)
== Демографија ==
{{Главни чланак|Демографија Републике Македоније}}
Попис становништва [[1948]]. године:
*'''Укупно''' - 1.152.986
** [[Македонци]] - 789.648 (68,5%)
** [[Албанци]] - 197.389 (14,5%)
** [[Срби]] - 29.721 (2,6%)
** [[Роми]] - 19.500 (1,7%)
** [[Црногорци]] - 2.348
** [[Хрвати]] - 2.090
** [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 1.560
Попис становништва [[1953]]. године:
*'''Укупно''' - 1.304.514
** [[Македонци]]¹ - 860.699 (66%)
** [[Албанци]]² - 162.524 (12,5%)
** [[Срби]] - 35.112 (2,7%)
** [[Роми]] - 20.462 (1,6%)
** [[Хрвати]] - 2.771
** [[Црногорци]] - 2.526
** [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 1.591
Попис становништва [[1961]]. године:
[[Датотека:Makedonija_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961.gif|десно|мини|Етнички састав Македоније по насељима [[1961]]. године]]
*'''Укупно''' - 1.406.003
** [[Македонци]] - 1.000.854 (71,2%)
** [[Албанци]] - 183.108 (13%)
** [[Срби]] - 42.728 (3%)
** [[Роми]] - 20.606 (1,5%)
** [[Хрвати]] - 3.801
** [[Црногорци]] - 3.414
** [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 3.002
** [[Југословени]] - 1.260
** [[Словенци]] - 1.147
Попис становништва [[1971]]. године:
[[Датотека:Makedonija_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971.gif|десно|мини|Етнички састав Македоније по насељима [[1971]]. године]]
*'''Укупно''' - 1.647.308
** [[Македонци]] - 1.142.375 (69,3%)
** [[Албанци]] - 279.871 (17%)
** [[Срби]] - 46.465 (2,8%)
** [[Роми]] - 24.505 (1,5%)
** [[Хрвати]] - 3.882
** [[Југословени]] - 3.652
** [[Црногорци]] - 3.246
** [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 1.248
Попис становништва [[1981]]. године:
[[Датотека:Makedonija_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1981.gif|десно|мини|Етнички састав Македоније по насељима [[1981]]. године]]
*'''Укупно''' - 1.912.257
** [[Македонци]] - 1.281.195 (67%)
** [[Албанци]] - 377.726 (19,8%)
** [[Срби]] - 44.613 (2,3%)
** [[Роми]] - 43.223 (2,3%)
** [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 39.555 (2,2%)
** [[Југословени]] - 14.240
** [[Црногорци]] - 3.940
** [[Хрвати]] - 3.349
== Референце ==
| |||