Суши — разлика између измена

| слика_опис = Разни типови ''нигири''-''зушија''нигиризушија

{{nihongo|'''Суши'''|すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司}} је назив је за јапанско јело које се састоји из два суштинска дела: куваног [[Пиринач|пиринча]] са додатком [[Пиринчано сирће|пиринчаног сирћета]] (''шари'') и додатака пиринчу (''нета''). ''Нета'' додаци (најчешће риба и морски плодови), као и облик сушија могу се доста разликовати; међутим, једна ствар коју сви сушији имају је ''шари'' (пиринач са сирћетом).

Оригинални облик сушија, данас познатији као ''наре''-''зуши''нарезуши (馴れ寿司, 熟寿司), први пут је направљен у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]]. Касније се начин припреме шири до јужне [[Кина|Кине]], да би напослетку дошао и до [[Јапан]]а. Сам назив ''суши'', води порекло од архаичног граматичког облика који више није у употреби; буквално се преводећи као ''киселог укуса''. Најстарији облик сушија у Јапану (''нарезуши'') и даље доста личи на првобитни облик прављења сушија; где се риба ферментише тако што буде замотана киселим пиринчем (направљеним од пиринчаног сирћета). Овим поступком се протеини[[протеин]]и рибе разграде у на простије делове своје грађе, [[Аминокиселина|аминокиселине]]. Тиме се добија киселост која спада у пет основних укуса; у [[Јапан]]у названих [[''умами'']]. ''Нарезуши'' се даље развијао у ''ошизуши'', да би попримио облик данашњег сушија познатог и као ''едомае нигиризуши''.

Савремени јапански суши се разликује од старијих облика и по томе што се риба након ферментације у лакто-ферментисаном пиринчу вадила из њега и јела сама, а пиринач бацао. Такав ''фуназуши'', имао је јак укус и мирис, и подсећао на ''нарезуши'' који се данас прави код [[Језеро Бива|језера Бива]] у [[Јапан]]у. Почетком [[Муромачи период]]а (1336–1573), почело се са додавањем пиринчаног сирћета ради побољшања укуса и боље презервације хране. Овим сирћетом се истицала киселост пиринча, продужавајући му рок трајања али и скраћујући време процеса саме ферментације; да би се на крају овај поступак ферментисања потпуно избацио из употребе. У наредним вековима, суши прављен у [[Осака|Осаки]] развија се у ''ошизуши''. Морски плодови и пиринач бивају пресовани коришћењем дрвених (обично [[бамбус]]ових) калупа. До средине XVIII века овај тип сушија стиже до града Едо, данашњег [[Токио|Токија]].

Модерни облик сушија створио је Ханаја Јохеј (華屋与兵衛; 1799–1858) на крају [[Едо период]]а у граду Едо. Овакав вид сушија је претеча савременог облика ''[[фаст фуд]]а'', који није био ферментисан (самим тим прже спреман) и спреман за јело и ван објекта где је скуван. Назив савременог ''едомае нигиризуши''-јанигиризушија потиче од назива токијске обале ''Едо-мае''Едомаеа где је свежа риба ловљена за припрему сушија. Иако се за припрему данашњег сушија више не користи риба уловљена код ''Едо-мае''Едомаеа, назив ''едомае нигиризуши'' је остао је непромењен.

'''Чирашизуши''' (ちらし寿司) или у буквалном преводу ''разасути суши'', се састоји из чиније суши пиринча покривеног са сировом рибом и поврћним додацима ''баразуши''.

'''Макизуши''' (巻寿司) у буквалном преводу ''роловани суши'' или '''норимаки''' (海苔巻き) у буквалном преводу ''нори рол''ролница или још '''макимоно''' (巻物) у буквалном преводу ''разноврсни рол'' је цилиндрични облик сушија, створен помоћу бамбусовог подметача ''[[макису'']]а (巻簾). Макизуши се најчешће умотава морском [[Алге|алгом]] ''[[нори]]'', мада је често и умотавање танким омлетом, папиром од [[Соја|соје]], [[Краставац|краставцем]] или [[першун]]ом. Макизуши се најчешће сече на мање колутове, одређеног следа намотаја. Још неке подврсте макизушија су:

* Hill, Amelia. "Chopsticks at dawn for a sushi showdown". The Guardian., Приступљено 25. 9. 2011..