Династија Орање-Насау — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Нема описа измене
Ред 1:
'''Династија Орање-Насау''' је древна племићка породица пореклом из централне Немачке. Од када је Вилем Насау наследио поседе свог рођака Ренеа де Шалона припада вишем европском племству. Када се династија Орање смрћу Вилема[[Вилијам ОранскогIII Орански|Вилема III Оранског]] (Вилем III од Енглеске) угасила, његов фризијски нећак из огранка династије Орање-Диц је спојио имена Орање и [[Насау (држава)|Насау]]. Од тада се користи назив династија Орање-Насау. Иако се 1890. ова династија са Вилемом III Холандским по мушкој линији угасила, [[Вилхелмина од Холандије|Вилхелмина]], Јулиана[[Јулијана од Холандије|Јулијана]] и [[Беатрикс од Холандије|Беатрикс]] са синовимаи унуцима спадају у династију Орање-Насау, а не у династије њихових мужева Меклембург-Шверин нити Липе-Бистерфелд као ни племићке породице Амсберг. Најстарији предак је Уpлих, гроф Идштајна у околини Висбадена. Урлих је био и гроф Лауенбурга на реци Лана, а умро је 1124. Следећи гроф је био Хенрик Насау (око 1189 - око 1250.) којег је наследио Валрам и који је својим браком са наследницом Кунигунде ван Белике наследио грофовију Насау.
На дан 17. децембра 1255. феудални посед је подељен између Валрама Лауренбуршког с једне стране (око 1145 – 1198.) који је постао гроф Насауа, Идштајна, Висбадена и Вајлбурга и Отоа с друге стране, који је постао гроф Насау-Зигена, Диленбурга и Бајлштајна. Два огранка су закључила династијски споразум којим једни другима уступају наследство у случају изумирања мушке линије. На тај начин је Луксембург 1890. прешао у руке Валрама када се Отоова грана угасила.
Ред 6:
Хендрик Богати је саградио замак Диленбург. Такође се у Дицу налазио замак, тј. дом породица Насауових, а касније исто тако и у Зигену, Хадамару, Идштајну, Вилбургу, Отвајлеру, Сарбрикену, Узингену и Меренбергу. Сваки од ових назива места представља засебну грану династије Насау, као на пример Насау-Дилебнург, Насау-Бајлштајн, Насау-Диц, Насау-Зиген, Насау-Вилбург. Већина ових грана се угасила.
Син Хендрика Богатог, [[Хендрик II Насау]] је био ожењен Матхелдом од Хелреа и добили су неколико синова међу којима су Валрам (око 1220-око 1260.) и Ото (умро око 1289.) наследили, а касније и расподелили поседе свог оца. Династија Орање-Насау је настала историјски гледано са Отоом. Они су Отооска тј млађа линија династије Насау. Године 1403. Енгелбрехт Насау-Диленбург се оженио богатом наcледницом Јоаном Поланенском. Тако је немачка грана (Отоншка) Насауових наследила поседе Бреду, Поланен и Лек, а касније за време владавине његовог сина Енгелберта Насауа Бреде и грофовију Антверпен. Од тада, уз два кратка прекида, династија Насау игра велику улогу у Холандији.
 
== Спољашње везе ==