Синајска и палестинска кампања — разлика између измена

 

== Палестински поход ==

Британска армија у [[Египат|Египту]] је добила наређење да крене у офанзиву против Отоманских Турака у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Деломично је то било повезано са подршком арапској побуни, која је започела почетком 1916. Деломично је било и да би се остварио некакав успех након бројних битака без исхода на Западном фронту. Британски командант у Египту [[Арчибалд Мурај]] тражио је још војске и бродова, али његов захтев је био одбијен. Отоманске снаге су држале линију од тврђаве у [[Газа|Гази]] до града [[Биршеба|Биршебе]], који је био крајња тачка отоманске железнице, која се протезала северно до [[Дамаск]]а.

{{Посебан чланак|Прва битка код Газе}}

 

После тога [[7. новембар|7. новембра]] [[1917]]. Британци су [[Трећа битка код Газе|напали Газу по трећи пут]]. Турци су се повукли, јер су се бојали да би могли бити одсечени.

Турска обрамбена линија је била разбијена и повлачење се одвијало у великом нереду. Британски генерал Аленбај је наредио својој армији да гања непријатеља у повлачењу. Турци су покушали да формирају обрамбену линију код Вади Сарара, али су Британци одмах напали [[13. новембар|13. новембра]] [[1917]]. Генерал [[Ерих фон Фалкенхајн]] је поново покушао да формира обрамбену линију од [[Витлејем]]а и [[Јерусалим]]а до [[Јафа|Јафе]].

{{Посебан чланак|Битка код Јерусалима (1917.)}}

 

== Задња година: Палестина и Сирија ==

Британска влада се надала да се Отоманска империја може поразити почетком [[1918]]. успешном кампањом у [[Палестина (регион)|Палестини]] и [[Сирија|Сирији]]. Међутим немачка прољећна офанзива на западном фронту одгодила је напад на Сирију за девет пуних месеци. Војска генерала Аленбаја углавном је прекомандована у Француску, а Аленбај је добио дивизије новорегрутованих Индијаца, које је тренирао током пролећа и лета 1918. Британци су постигли ваздушну надмоћ новим борбеним авионима. То је Турцима и њиховом команданту немачком генералу [[Ото Лиман фон Сандерс|Лиману фон Сандерсу]] представљало проблем јер нису знали где ће Британци напасти. Турски министар рата [[Енвер-паша]] је током лета повукао најбољу војску да би формирао Исламску армију. Због тога су у Палестини и Сирији остали лошији војници. [[Томас Едвард Лоренс|Лоренс од Арабије]] и арапски борци представљали су значајну помоћ британским снагама. Герилски напади Арапа тактиком удри и бежи везали су хиљаде турских војника у гарнизонима Палестине, Јордана и Сирије.

{{Посебан чланак|битка код Мегида (1918.)}}