Сталешке скупштине Низоземља — разлика између измена

'''Сталешке скупштине Hизоземља''' (СС) су испрва биле скупови представника седамнаест провинција, које су бургундске војводе, а касније и хабзбуршки владар, сазивали када би се нашли у финансијским проблемима.

Прва Сталешка скупштина је сазвана у Брижу/Брухеу (фр. Bruges[[Бриж]]у, низ. Brugge), у тадашњој грофовији [[Фландрија]], 9. јануара 1464. године. Након што је Филип Добри ставио већину холандских провинција под своју власт и централизовао управу у Бриселу (низ. Brussel)[[Брисел]]у, делегати су од 1464. тамо заседали дуго времена. Сталешке скупштине су поред централних управних органа формирале мање-више сталан орган који је представљао провинције.

''== Бургундско и Хабзбуршко Низоземље'' ==

У 15. и 16. веку Брисел, који се налазио у војводству Брабант, је био главно седиште за заседање. Делегати седамнаест провинција су ове прилике често користили како би тражили нове привилегије; разлог због чега су владари Низоземља избегавали да сазивају Сталешку скупштину, већ су се радије фокусирали на Скупштину сваке провинције понаособ. За време [[Филип II oд Шпаније|Филипа II]] Скупштине нису могле да се окупљају без дозволе краља. Због хитног случаја какав је био [[Шпанска фурија]], закон је био прекршен 8. новембра 1576. Скупштине су се самоиницијативно окупиле и закључиле [[Хентски мир (Pacificatie van Gent)]]. Тиме су заједнички подржале Устанак.

Са [[Утрехтска унија|Утрехтском унијом (низ. Unie van Utrecht)]] која је била праћена Прогласом[[Проглас о независности|Прогласом (низ.о Plakkaat van Verlatinghe)независности]], Сталешке скупштине су 1581. године збациле краља с власти. Када је 1578. Бриселу опет претила опасност да доспе у руке краља, Сталешка скупштина се преместила у [[Антверпен (низ. Antwеrpen)]]у. Испоставило се да ни овај град није безбедан, и Сталешка скупштина је прешла 1583. године у Миделбурх (низ. Middelburg)[[Миделбург]]. Од 1585. [[Хаг]] (низ. Den Haag) је постао место заседања.