Словеначко домобранство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Словеначко домобранство''' ({{јез-нем|Slowenische Landwehr}}, скраћено '''СД''') била је [[Словенци|словенска]] квислиншка оружана формација.
Словеначка Домовинска гарда основана је септембра [[1943]]. у Љубљани, како би се борила против [[
При организовању словенског домобранства учествовали су пуковник [[Ернест Петерлин]] и генерал [[Леон Рупник]]. Словенски домобрани су полагали јавну заклетву на [[Адолф Хитлер|Хитлер]]ов рођендан [[20. април]]а [[1944]]. године.<ref name="Čitanka"/>
На крају рата, чланови Домовинске гарде су, заједно са немачком војском, одступили у Аустрију, где су их [[Уједињено Краљевство|Британци]] разоружали као немачке колаборационисте. Јуна [[1945]]. Британци су их вратили натраг у Словенију. Процењује се да је између 7.000 и 11.000 заробљеника убијено је на неколико локација у Словенији.<ref name="Čitanka"/>
Ред 14:
У гарнизонске чете окупатор је организовао и веће покретљиве домобранске јединице. У јесен [[1943]]. формирао је 5 батаљона и до фебруара [[1944]]. преформирао их је у седам борбених група, које су затим поново преформиране у 4 посебне групе. Лета [[1944]]. поново су формирана 4 ударна батаљона да би се до пролећа [[1945]]. повећао на 6. Међутим ти су батаљони већ били помешани са јединицама немачке полиције и њима су командовали немачки официри. Једино 2. батаљон [[Вук Рупник|Вука Рупника]] у [[Церкница|Церкници]] није био под немачком командом. Септембра [[1944]]. Рупник је постао генерални инспектор Словенског домобранства, али је тај назив имао само формално. У новембру 1943. у Словеначком приморју је тамошњи виши шеф СС-а и полиције [[Одило Глобочник]] основао домобранство под називом [[Словенски народни варностни збор]]. На челу збора био је Организациони штаб под вођством пуковника Антона Кокаља. у јесен 1944, имао је 15 чета и приближно 2.000 припадника. И та се формација почетком 1945 организовала у батаљоне и имала 4 ударна батаљона у оквиру 1. словенског ударног пука. У Горењској су прве домобранске јединице основане у лето 1944 и то под окриљем [[Гестапо]]а уз помоћ руководства Словеначког домобранства и реакционалних вођа грађанских странака из [[Љубљана|Љубљане]].
У пролеће 1945. горењско домобранство је имало 47 станица у којима је било 1.800 припадника. Поткрај рата Народни одбор, као протуреволуционарни политички орган све је домобране и словенске четнике прогласио Словеначком народном војском и подредио [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]. Кад су армије НОВОЈ почеле продирати према западу, домобрани и водећи људи бивших грађанских странака заједно са окупатором побегли су из домовине, Приморски домобрани повукли су се у [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланију]], а горењски и они из Љубљанске покрајине у [[Корушка|Корушку]]. Њих су [[Уједињено Краљевство|британски]] савезници крајем маја 1945, предали југословенским властима.
== Извори ==
|