Рондокубизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Prague Gocar rondokubismus.jpg|мини|300п|[[Јосеф Гочар]]Јосеф Гочар, Легиобанка у стилу чешког рондокубизма [[1921|1921.]] године]]
[[СликаДатотека:Prague PalacAdria facade2.jpg|мини|300п|Павел Јанак, Палата Адрија у Прагу]]
'''Рондокубизам''' (народни стил, народни декоративизам, чешки [[арт деко]]) је својеврстан стил настао у [[Чешка |чешкој]] [[Архитектура|архитектури]] и [[Примењена уметност |примењеној уметности]] двадесетих година [[20. век]]а као [[Кубизам |кубистички стил]] у делу [[Јосеф Гочар]]а и [[Павел Јанак]]а и др. који су применили народне елементе у виду [[Луклук (обликархитектура)|лукова]] и [[круг]]ова у решењима својих дела.
 
== Корени рондокубизма ==
Чешки рондокубизам је правилно био сврставан у споју са [[Кубизам |кубизмом]] који се развијао у [[Француска |Француској]] и утицајем [[Пол Сезан |Сезана]], као и рађањем сликарског кубизма. Треба указати и на спој са водећим теоријама у уметности тога времена, А. Ригла и В. Ворингера као и промене које су настале после [[Сецесија |сецесије]] у смислу приклањање ка [[Апстрактна уметност |апстракцији]] која је стално интересантна као стваралачка метода.
 
== Настанак и карактеристике ==
Успон у кубистичком изјашњавању је после [[1912|1912.]] године у делима два сарадника [[Јосеф Гочар |Јосефа Гочара]] и [[Павел Јанак |Павела Јанака]] се одражава у пројектима који се приближавају кубистичким погледима на архитектуру и одражавају се у њиховим пројектима нарочито у пројекту Дома код црне мајке божије у [[Праг]]у и у Гочаревом најзнаменитијем делу Легиобанке у Прагу по коме је стил рондокубизма некада познат и као стил Легиобанке године [[1921|1921.]] На [[Фасада |фасади]] ове зграде је Гочар развијао пуни свој архитектонски таленат. У овом [[Кубизам |кубистичком]] делу он је увео сложене [[Композиција|композиције]] монументалног прочеља и ред и компликовану [[Пластика |пластику]] која се састоји од малих лукова уравнотежених [[Форма |форми]] у омеђењу [[Народнанародно архитектуранеимарство|народног декоративизма]]. Гочар је у овим делима развио и учинковите скале [[Боја |боје]] које се истина доста понављају али су зато јако храбре у примењивању. Он се ту проказује и као добар конструктор. Сличне монументалне и декоретивне елементе је применио Павел Јанак у свом пројекту осигурања Реунијон. То је монументална архитектура која се карактеристише јаким декоративизмом и пластичношћу у којој [[Уметник |уметници]] постају свесни свог властитог дела у доба послератних погледа, послератне авангарде у чешкој архитектури [[20|20.]] века у којој се стварају дела која су велики допринос у смислу досезања максимума и велики део посла ка доброј и култивисаној архитектури високих стручних вредности у којим је остварено јединство садржаја и форми. У каснијим фазама својих дела се јавља одступање од монументалности и декоративизма и приклањања се блажим и [[Функционализам |функционалистичкијим]] формама.
 
Овај правац се одликује стављањем значаја на силу утиска који се постиже изразитом пластичнишћу. Архитекте се у ствари не одричу [[Функционализам |функционалности]] али је не сматрају за полазиште и обраћају пажњу и на конструкцију. Принцип употребе плошне кружнице, кружних одсечака, ваљака, просторних кугли и полукугли се у ово доба не јављају нагло и за почетак се може сматрати [[1913|1913.]] година. Растављање прочеља на пластичне елементе са дивљом драматичном игром маса, промене динамике, унутрачњи доживљаји ствараоца који се манифестује у изразито наглашеним ритмовима, завршава се [[1924|1924.]] године када је пројектован Павиљон [[Чехословачка |ЧССР- а]] за међународну изложбу примењене уметности у [[Париз]]у за [[1925|1925.]] годину који је пројектован и реализован од стране Јосефа Гочара до отварања. Још пре [[1924|1924.]] године се формира око Клуба архитеката група са прокламацијом рационалистичког програма који је у супротности са кружним кубизмом, која ће победити међу младим пројектантима али треба напоменути да је већина њих остварила јако интересантна дела управо у формама рондокубизма. Они који нису прошли фазу рондокубизма су опет убрзо завршили у [[Класицизам |историзујућим стиловима класицизма]].
 
Овај оригинални стил чешког кубизма је недовољно испитан и недовољно познат у свету и у делима различитих теоретичара је често окарактерисан као аномалија (у списку К. Теигеа критичара рондокубизма се као починитељ ове деформације наводи и [[Словенија |словеначки]] архитекта [[Јоже Плечник]]а који је радио и у Пагу), архитектонске мисли у чешкој и као деформација народне уметности.
 
== Прихватање стила ==
Послератних пет година у [[Чехословачка |новој чехословачкој држави]] настају сјајни пројекти и остварења јавних зграда, школа, објеката среза и скупштина, крематоријума, робних кућа, пошта као и целих комплекса стамбених зграда те се с правом може тврдити да једини представници овог авангардног стила нису били само двојка П. Јанак и Ј. Гочар већ цео ред нових архитеката који учествују у стварању овога стила. Овим је ова [[Кубизам |варијанта кубизма]] у чешкој добила и схватање у народу који је тежио за сопственим изражавањем у архитектури.
 
== Архитектонска дела рондокубизма ==
* Ј. Гочар, Легиобанка у Прагу [[1921|1921.]]- [[1023|1023.]]
* Ј. Гочар, кућа војничке управе на аеродрому у Кбелих [[1920|1920.]]- [[1921|1921.]]
* Ј. Гочар, Изложбени пављион „СВУ Манес“ у Прагу [[1921|1921.]]
* П. Јанак, Палата осигурања „Реунијонс адријатика секурита“ у Прагу [[1923|1923.]]
* П. Јанак, Крематоријум у Пардубицама [[1922|1922.]]- [[1023|1023.]]
* П. Јанак, Административна зграда Шкодових завода у Прагу [[1925|1925.]]- [[1926|1926.]]
* Ј. Вондрак, стамбена зграда у Ореховицама [[1924|1924.]]
* Ј. Степанек, Зграда народног сабора у Прагу [[1922|1922.]]
* А. Мартинек, стамбена зграда у Дејвицама [[1922|1922.]]
* Б. Козак, Хусова кућа у Прагу [[1923|1923.]]
 
== Литература ==
* Architektura ČSSR č.5/1969 članek; "Rondokubismus" Márie Benešová,Praha [[1969|1969.]]
* Josef Gočár, M. Benešová, Praha [[1958|1958.]]
* Pavel Janák, M. Benešova, Praha [[1959|1959.]]
# Příruční slovník nauční ČSAV, Praha [[1963|1963.]]
 
== Види још ==
* [[Арт деко]]
* [[Јосеф Гочар]]
* [[Павел Јанак]]
 
== Спољашње везе ==
* http://e-architekt.cz/index.php?PId=184&KatId=
* [http://www.archiweb.cz/architects.php?type=arch&action=show&id=439 ArchiWeb – Pavel Janák]