Neposredna demokratija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Smatra se da je nastala u demokratskim gradovima-državama stare [[Грчка|Grčke]], od kojih je najuticajnija bila [[Атина|Atina]], gde su se na centralnom gradskom trgu (grč. agora) okupljali svi odrasli građani (žena, deca i robovi su bili isključeni) da bi raspravljali i odlučivali o zajedničkim stvarima. Građani su se rotirali na javnim funkcijama, a kocka je bila jemstvo nepristrasnosti. [[Платон|Platon]] kritikuje ovaj sistem i zalaže se za vlast filozofa tj. stručnjaka.
Način neposrednog demokratskog odlučivanja je bio razvijen u [[Срби|Srba]] za vreme Otomanskog carstva u vidu seoskih zborova, ali je narodna [[samoupravljanje|samouprava]] bila ograničena turskim zakonima. U vremenu posle Prvog i Drugog srpkog ustanka, a pre konačnog učvršćenja monarhističke vlasti, javljaju se brojni narodni sabori i skupštine
Neposredno demokratsko odlučivanje počelo se razvijati za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) u vidu zbora radnika, radničkih saveta, skupa stanara, kućnih saveta, mesnih zajednica, interesnih zajednica i delegatskog sistema.
Direktna demokratija danas postoji, zakonski priznata, u mnogim manjim kantonima [[Швајцарска|Švajcarske]], gde čitav narod jednog mesta periodično izlazi na trg i (često nakon višednevnih rasprava), donosi sopstvene lokalne zakone.
| |||