Партско царство — разлика између измена

Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско краљевство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. године п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. године п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. године п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Пејнтон|Пејтон]]. Након [[311. године п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско краљевство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити [[сатрап]]и под селеукидским краљем.

[[Датотека:AndragorasBMC.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око [[250. године п. н. е.]]]]

Племе [[Партијско царство|Парти]], номадски народ [[иран]]ског порекла, које је првобитно говорило источно ирански језик а касније постало познато под именом Парћани, дошло је на [[ирански плато]] из [[централна Азија|централне Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по "[[Парћански хитац|Парћанском хицу]]": окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. године п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].

Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. године п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. Парћански краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.

Селеукидски монарси покушали су да задрже парћанску експанзију; [[Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. године п. н. е.]], Парћани су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.

Парћански краљ [[Митридат I]] је, [[139. године п. н. е.]], заробио селеукидског монарха [[Деметрије II Никатор|Деметрија II]], и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале [[Месопотамија|Месопотамијом]] и [[Медија|Медијом]].

До [[129. године п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, Парћанска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета парћанска армија се повлачила до древних персијских престоница [[Суса|Сусе]] и [[Екбатана|Екбатане]] (данашњи [[Хамадан]]).

Почевши од око [[130. године п. н. е.]], Парћани су претпели више упада [[Скити|скитских]] номада, у којима су погинули краљеви [[Фраат II]] и [[Артабан I]]. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља [[Санатрук]]а на парћански престо.