Кавад I — разлика између измена

'''Кавад I''' (рођ. [[449]]—умро [[13. септембар|13. септембра]] [[531]]. год), син [[Пероз I|Пероза I]], био је краљ [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанидске Персије]] у два наврата, прво од [[488]]. до [[496]]., а затим од [[498]]. до [[531]]. године.

Кавад је пак успео да побегне и уточиште је нашао управо код Хефталита. Хунски краљ га је оженио својом ћерком и ставио му на располагање војску помоћу које је Кавад повратио престо. По поновном преузимању трона, Кавад је морао да поново прихвати обнову исплаћивања данка Хефталитима. Обратио се [[Византијавизантијско царство|источноримском]] цару [[Анастасије I|Анастасију I]] захтевајући исплату редовних субвенција које је цариградски двор исплаћивао персијском. Субвенције су наиме биле намењене одржавању персијских утврђења у Закавказју које су посредно браниле и римску Сирију и Месопотамију од Хуна северно од Кавказа. [[Зенон (цар)|Зенон]] је [[483]]. престао да исплаћује субвенције, а Анастасије је одбио да помогне Каваду очекујући његове даље сукобе са Хунима. У исто време, цар је почео да се меша у прилике у Парсарменији, делу Јерменије под персијском влашћу.

У августу [[502]]. Кавад је лично упао у римску Јерменију и тиме је прекршио ''Стогодишњи мир'' из [[422]]. године. Изненадни упад Персијанаца на самом крају ратне сезоне довео је до пада неколико римских тврђава, укључујући и Амиду у јануару [[503]]. године. Тек када су вести о паду Амиде (данашњи Дијарбекр у Турској) стигле у [[Цариград]], Анастасије је опремио бројну војску који је поверио тројици међусобно завађених војсковођа, Аеробинду, Патрикију и свом сестрићу Ипатију. Једина позитивна ствар коју је царска војска извела [[503]]. била је одбрана Едесе, коју су њени житељи одбранили уздајући се у реликвију коју су чували: писму које је [[Исус]] послао њиховом кнезу Агбару. Наредне [[504]]. године, Анастасије је послао Целера, свог канцелара (magister officiorum), као врховног команданта, док је [[Ипатије]] опозван у [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Овога пута иницијатива је била на страни Византинаца, персијске пограничне провинције су похаране, а Патрикије је опсадом натерао Амиду на предају (почетак [[505]]. год.). Пошто су [[505]]. Закавкаски Хуни напали Парсарменију Кавад је пристао да склопи мир на седам година са Целером. Кратак али тежак рат са Персијом, Анастасије је успешно окончао тако што је, упркос протестима немоћног Кавада, утврдио Теодосиопољ (данашњи Ерзерум у [[Турска|Турској]]), најзначајнију тврђаву римске Јерменије, и подигао насупрот Низибису тврђаву Анастасиопољ. Ипак, цар је овога пута спремно исплатио субвенције персијском краљу.