[[Датотека:Map achaemenid empire en.png|thumb|300px|'''Арија''' (између [[Партија (сатрапија)|Партије]], [[Дрангијана|Дрангијане]] и [[Бактрија|Бактрије]]) на карти [[Ахеменидско царствокраљевство|Персијског царства]] око [[500. п. н. е.]]]]
'''Арија''' ([[персијски језик|староперз.]] ''Хараива'', [[Авестански језик|авест.]] ''Хараеууа'', [[грчки језик|грч.]] ''Ἀρ(ε)ὶα'', [[латински језик|лат.]] ''Aria'') историјска је регија и [[сатрапија]] [[Ахеменидско царствокраљевство|Персијског царства]] из доба [[иран]]ске династије [[Ахемениди|Ахеменида]]<ref>http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f4/v2f4a051.html</ref>, а данас део источног [[Иран]]а и западног [[Авганистан]]а.
== Географија ==
Ред 14:
== Историја ==
Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидскоахеменидско царствокраљевство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Satraps and satrapies]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>. Око [[520. п. н. е.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царствокраљевство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије I|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. п. н. е.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персепољ|Персеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
У време [[Александар Велики|Александра Македонског]], Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз [[Бес Бактријски|Беса]] из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско царствокраљевство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. п. н. е.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом [[хеленистичка ера|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукидско царствокраљевство|Селеукида]], али [[167. п. н. е.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Партијско царствокраљевство|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
