Бес Бактријски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{Друго значење2|Бес}}
[[Датотека:The punishment of Bessus by Andre Castaigne (1898-1899).jpg|мини|Бесова смрт]]
'''Бес''' (умро [[329. п. н. е.]]) је био [[Ахеменидскоахеменидско царствокраљевство|персијски]] племић и [[Бактрија|бактријски]] сатрап, и потоњи краљ [[Персијско царство|Персије]]. Према класичним изворима, он је убио свог претходника, [[Дарије III|Дарија III]], након што је [[Александар Велики]] поразио персијску војску.
 
У [[битка код Гаугамеле|бици код Гаугамеле]] ([[1. октобар]] [[331. п. н. е.]]), у којој је Александар поразио Дарија III, Бес је командовао војском своје сатрапије. Бес је преживео пораз код Гаугамеле и остао уз свог краља, чија је деморалисана војска избегавала Александрове снаге и провела зиму у [[Екбатана|Екбатани]], старој [[Медија|медској]] престоници која је служила као летња резиденција персијских краљева. Следеће године Дарије III је покушао да побегне на исток, у [[Бактрија|Бактрију]], уздајући се у пространство и дивљу природу својих [[иран]]ских поседа и у помоћ својих [[скити|скитских]] савезника. Предах од неколико месеци који му је Александар дао, Дарије је искористио да у Екбатани скупи нову војску и поврати изгубљени ауторитет. Око њега су се окупили источноирански сатрапи одлучни у намери да се супротставе Александру, али несложни у погледу тактике коју треба применити. Једни су саветовали Дарија да сачека Александра у Екбатани, други - међу њима и моћни бактријски сатрап Бес - да се повуче на север пустошећи све иза себе и да на тај начин пресече пут Александру и онемогући му даље надирање. Бес је, у завери са својим пријатељима сатрапима, збацио Дарија. Вероватно је планирао да преда краља Македонцима, али је Александар наредио својој војсци да прогони Персијанце чак и када је примио гласине о Даријевом заробљавању.
Ред 8:
 
Бес се вратио у Бактрију и покушао да организује отпор међу источним сатрапијама. Александар није одмах кренуо за Бесом. Пошто је одморио војску у [[Хекатонпил]]у, он се упутио на север у [[Хирканија|Хирканију]], област која се простирала јужно од [[Каспијско језеро|Каспијског језера]].
Раздобље од 330. до 327. године п. н. е. Александар је провео у североисточним областима Бактрије и Согдијане, где су сатрапи Бес и [[Спитамен]] организовали жесток отпор. Терен је био непознат македонским војницима, а услови ратовања другачији него тада. Ту није било градова, већ је становништво живело растурено по селима. Против освајача Бес је организовао [[мали рат|герилски рат]]. Мали, хитри коњанички одреди нису давали мира македонској војсци, а када је она покушавала да нападне, домороци су се повлачили у своја утврђења. Пошто више није могло бити фронталних битака, Александар је променио тактику, реорганизовао војску стварајући мање одреде, узео у своју војску [[Персијанци|Персијанце]] и увео коњаничке стрељачке ескадроне по азијском узору.
 
Док је боравио у [[Дрангијана|Дрангијани]] стигле су изјаве покорности сатрапа [[Карманија|Карманије]] и [[Гедрозија|Гедрозије]] (данашњи Белуџистан). [[Арахозија]] је, међутим, и даље пружала отпор. Преко северног дела ове сатрапије Александар се упутио ка долини [[Кабул]]а, старој области Парапамисаде. На овом делу пута његова војска је наишла на планине покривене снегом, тежак пут и слабо снабдевање. Прелаз преко [[Хиндукуш]]а је ипак извршено уз мало жртава. Александар није наишао на Беса, који је држао позицију на излазу из кланца, јер је ишао другим путем, па се Бес повукао с војском даље на север.
Ред 14:
Када је прешао реку, Александру је стигао гласник од Спитамена, согдијског сатрапа, и јавио му да је његов господар заробио Беса и да је спреман да му га преда. Александар је послао [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]]а да преузме заробљеника, међутим, Спитамен је побегао не сачекавши га. Бес је ухваћен, везан за срамни стуб, показиван и шибан пред војском, а затим послат у Бактру да му се суди. Александар је наредио да се Бесу одсеку нос и уши, што је била персијски обичај за оне које се укључе у побуну и убиство краља. Антички историчари противрече једни другима шта је био узрок Бесове смрти. [[Квинт Курције Руф|Курције Руф]] тврди да је Бес разапет на месту где је убијен Дарије III, Аријан тврди да је био мучен и да му је одсечена глава, а [[Плутарх]] наводи да је био раскомадан у Бактрији након суђења.
 
== Референце ==
* [[Фанула Папазоглу]], Историја хеленизма, Београд 1995.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.livius.org/cg-cm/chronicles/bchp-alexander/alexander_06.html -{BCHP 1}-]
* [http://www.livius.org/be-bm/bessus/bessus.html -{Bessus / Artaxerxes V}-]