Википедија:Неутрално гледиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
За смернице како написати чланак у складу са неутралном тачком гледишта (НТГ), молимо погледајте [[Википедија:НТГ приручник|приручник]].
 
== Увод ==
{{списакполитика}}
Чланке треба писати [[пристрасност|непристрасно]], представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Ово је '''правило неутралне тачке гледишта'''.
 
NEDELJKO ŽUGIĆ
Ово правило је врло лако погрешно протумачити: оно не претпоставља да је могуће написати чланак само са једне, непристрасне, објективне тачке гледишта. Оно уместо тога тврди да треба ''правично представити'' све стране у [[сукоб]]у тако што чланак неће тврдити, наговештавати или подразумевати да је само једна од страна у праву. Такође, једна од битних предности Википедије јесте та што [[Википедијанци]] заједно раде на томе да учине чланке непристрасним
 
BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM
Писање непристрасних чланака је уметност која захтева вежбу. Позивамо сараднике који су усавршили ову уметност да помогну у развијању [[Википедија:НТГ приручник|приручника за неутралност]].
 
Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
=== Основе појма неутралности ===
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993. godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružnice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
 
Objavio je:
На Википедији се термини „непристрасно“ и „неутрална тачка гледишта“" користе на прецизан начин, који се разликује од уобичајеног значења:
1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj¬¬‘‘ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.
 
Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnost, nauku i društveni život.
:Непристрасан чланак на правичан начин ''описује'' расправу без ''заступања'' било које стране у расправи. Будући да све чланке пишу и мењају људи, то баш и није лако постићи, пошто су људи по природи пристрасни.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:
 
• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
==== Првобитно уобличење НТГ ====
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Pogledi’’, 1994);
<blockquote>
• Vladimur Jagličić (Pero zabodeno u venu - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1996);
Општа енциклопедијa представља скуп створених <!--synthesized--> људских знања представљених са неутралне тачке гледишта. Енциклопедијски текстови треба да се, колико је то могуће, клоне заузимања било којег одређеног става '''изузев''' става неутралне тачке гледишта.
• Radoslav Samardžija (Olovka piše čemerom) - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Oslobođenje’’, 1994);
</blockquote>
• Mr Predrag Radić (Zašto smo kakvi jesmo) – o pjesniku Nedeljku Žugiću, ''Glas srpske'', 1995;
• Radoslav Samardžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Milanko Vitomir Mali (Sapatnik iz reke odlaznika) – o zbirci pjesama ''Zbogom Sarajevo'', Novo oslobođenje, 1997;
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovanja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobijedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsavapale.blog.rs;
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba Zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).
 
Zastupljen je u:
<blockquote>
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
Неутрална тачка гледишта покушава да представи идеје и чињенице на такав начин да се и они за и они против могу сложити. Наравно, стопостотно слагање није могуће; има идеологија које не пристају ни на какво тумачење осим на снажно изражену сопствену тачку гледишта. Можемо једино да стремимо писању које одговара у суштини рационалним ''(sic: разумним)'' људима, који могу да се не слажу око појединости.
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
</blockquote>
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.
Nagrade:
• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ‘‘Jovan Dučić’’ za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.
 
Projekti:
<blockquote>
• ‘‘Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine’’, (Ilijaš 1991. Godine)
Неки примери који могу да помогну у илустрацији онога што желим да кажем:
• ‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
</blockquote>
• Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
• Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
• ‘‘Književnici zajedno’’,
• ‘‘Književnici sa prirodom’’,
• ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
• Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
• ‘‘Glas istoka’’, časopis za književnost, umjetnost, nauku i društveni život,
• ‘‘Đurđevdanski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
• ‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.
Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srba na zle sile’’, ‘‘Višegradska staza – od svjetske manifestacije do privatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.
 
<blockquote>
1. Енциклопедијски чланак не треба да тврди да се корпорације баве криминалом, чак иако аутор сматра да је тако. Уместо тога, чланак треба да представи чињеницу да ''неки људи'' верују у ово, и који су њихови разлози, а онда треба да представи и шта каже друга страна.
</blockquote>
 
Адреса:
<blockquote>
Романијска 87
2. Енциклопедијски чланак не треба да тврди да је ''laissez-faire'' (либерални) капитализам најбољи социјални систем. <nowiki>[...]</nowiki> Уместо тога треба да истакне аргументе заступника тог гледишта, као и аргументе оних који се са тим гледиштем не слажу.
71420 Пале
</blockquote>
 
e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
<blockquote>
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Вероватно најлакши начин да ваше писање учините што више енциклопедијским, је да пишете о томе ''шта људи верују'', уместо ''шта јесте''. Ако вам се ово чини на неки начин субјективистичким, колективистичким или империјалистичким, тада ме питајте о томе, зато што сматрам да сте једноставно погрешили. Оно у шта људи верују је питање објективних чињеница, и ''то'' можемо врло лако представити са неутралне тачке гледишта.
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983
</blockquote>
''--[[:en:User:Jimbo Wales|Џимбо Велс]], оснивач Википедије''
 
=== Зашто Википедија треба да буде непристрасна? ===
 
Википедија је општа енциклопедија, што значи да она представља људско [[знање]] на неком ступњу уопштења. Међутим, људска бића се у неким стварима не слажу; у свакој теми где постоје различити погледи на ствари, свако гледиште је различита представа о томе шта је истина, и онолико колико тај поглед противречи осталим погледима, толико његове присталице верују да су ти остали погледи ''погрешни'' и стога не представљају ''знање''. Где има неслагања о томе шта је истина, има неслагања и о томе шта чини знање. Википедија функционише зато јер је она заједнички труд; међутим, док сарађујемо, како да решимо проблем бесконачних „[[Википедија:Уређивачки рат|уређивачких ратова]]“ где једна особа тврди да важи да је ''p'' а друга промени текст тако да он тада тврди да ''није p''?
 
Једно од решења је да, у сврху рада на Википедији, прихватимо да „људско знање“ укључује ''све различите'' '''значајне''' теорије о свим тим разним темама. Стога смо се посветили циљу представљања људског знања у ''таквом'' смислу. Нешто попут овога је сигурно општеприхваћено значење речи „знање“; у овом смислу, оно што је „знано“ се са протоком времена непрестано мења, и када користимо реч „знати“, користимо је под знацима навода. На пример, у средњем веку смо „знали“ да демони узрокују болести. Данас „знамо“ да није тако.
 
Могли би смо да сумирамо људско знање (у овом смислу) на пристрасан начин: изнели би низ теорија о теми T, и онда тврдили да је истина о T таква-и-таква. Међутим, имајте у виду да је Википедија пројекат међународне сарадње. Међу нашим ауторима и читаоцима ћете наћи скоро свако гледиште о свакој теми. Како би избегли бескрајне уређивачке ратове, можемо се сложити да свако од битних становишта представимо правично, и да не тврдимо да је било који од њих тачан. То је оно шта чини чланак „непристрасним“ или „неутралним“ на начин који представљамо овде. Писати са неутралне тачке гледишта, значи представљати контроверзне погледе без осуде; да би се ''то'' урадило, обично је довољно представити сукобљене погледе на начин који је мање-више прихватљив свим заступницима и да се погледи ''припишу'' њиховим заступницима. Сукоби на Википедији су '''карактеризовани''', не поново одиграни.
 
Суштина главног разлога за ову политику је следећа: Википедија је енциклопедија, скуп људског [[знања]]. Међутим, пошто је Википедија међународни ресурс који је створила (и ствара) заједница, не можемо очекивати да се наши сарадници слажу у свим случајевима, чак ни у већини случајева, о томе шта чини знање у строгом смислу. Стога можемо да прихватимо слободнији смисао „људског знања“ по којем се оно шта називамо „знањем“ састоји од широког спектра сукобљених теорија. Требало би, и појединачни и као заједница, да се потрудимо да представимо ове сукобљене ставове правично, без подржавања било којег од њих, уз услов да погледи мале мањине не треба да буду представљени као да их подржава значајна мањина, а можда и уопште не треба да буду представљени.
 
Постоји још један разлог да се обавежемо на ову политику. Наиме, када је читаоцима очигледно да од њих не очекујемо да усвоје неко одређено мишљење, то им даје слободу да га сами створе, чиме се охрабрује ''интелектуална независност''. Тоталитарне владе и догматичне установе било где би могле да нађу разлог да се противе Википедији, ако успемо да се држимо наше политике непристрасности: представљање многих супротстављених теорија о широком спектру тема сугерише да ми, ствараоци Википедије, верујемо да су читалоци способни да сами формирају своја мишљења. Текстови који правично представљају различита гледишта, без захтева да се читала сложи са било којим, су ослобађајући. Неутралност руши догматизам и скоро свако ко ради на Википедији се може сложити да је то добра ствар.
 
==Шта је неутрална тачка гледишта?==