Википедија

Хозроје II — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 37:
Бахрам се са своје стране прогласио 9. марта 590. г за сасанидског цара. Знајући да је Хозроје избегао Маврикију, послао је изасланике византијском цару са захтевом да се не упушта у никакве преговоре са легитимним персијским царем. Обећао му је да ће, уколико остане неутралан, предати Нисибис и целу Месопотамију с десне стране Тигра. Са своје стране, Хозроје је обећао византијском цару Дару, Мартипољ, део Јерменије (другим речима, све оно што је Хозроје -{I}- освојио) и ослобађање од годишњег данка. У Цариграду мишљења су варирала од струје до струје. Сенат је захтевао од Маврикија да гледа државне интересе и пусти Персију да западне у анархију. Међутим, Маврикије је ипак одлучио да подржи легитимног цара и врати га на престо. На тај начин он је напустио дотадашњу западну политику немешања у унутрашње односе Сасанидског царства. Обезбедио је Хозроју 60.000 војника, као и злато да може исфинансирати трошкове похода. Ирански историчари процењују да је у питању 40 вагона злата.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/><ref name="Kaveh249"/>
 
Хозроје је упао у Персију из правца северозапада. Код Атропатене пришло му је 8.000 саваранаца (персијски: ''-{savārān}-'' = „онај који јаше коња“). Потом је ударио на Бахрамову војску предвођену војсковођом Бризацијем, у близини Еуфрата, према југозападу. Иако сами детаљи битке нису баш најјаснији, зна се да је Бризацијева војска потуче а сам он је пао заробљеништва. Подлегао је на мукама које су приређене на прослави којој су присуствовали Византинци и присталице Хозроја. Најмогућније да узрок Бризацијевог пораза лежи у томе што је био бројчано надјачан. То је зато што Бахрам за време ове војне никада није окупио целокупну снагу саваранаца, нити сељака-земљорадника (персијски: ''-{dehkhan}-'' = „онaj„онај који обрађујeобрађује земљу“), што га је коштало пораза. Недуго потом пао је Ктесифон без икаквог отпора. Бахрам је на време изашао из града са остатком војске. Последњи пут је пружио оптор 591. године, са 40.000 војника у близини реке Баларат (Јерменија). Овога пута, на Хозројевој страни стајала је широка коалиција Византинаца, његових сасанидских присталица, [[Грузини|Грузина]] и [[Јермени|Јермена]]. И у случају ове битке појединости ваља узети са резервом, али пада у очи пресудан тренутак када је чак 6.000 Бахрамових најбољих саваранаца прешло на Хозројеву страну. То је и те како утицало на морал преостале Бахрамове војске: повлачење је прерасло у свеопште расуло. Бахрам није имао друге, па је пребегао Турцима. Хозроје је напокон повратио изгубљени престо. Заузврат, дао је Маврикију обећано: североисточну Месопотамију, већи део Јерменије и Кавкаске Иберије, укидање данка и толико жељени мир.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/><ref name="Kaveh249"/>
 
== Хозројев успон и пад ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хозроје_II”