Јустин II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 24:
'''Јустин -{II}- млађи''' је био источноримски цар (владао [[565]]—[[578|78]]) и [[Јустинијан I|Јустинијанов]] сестрић. Његова владавина обележена је замашним и непредвидљивим догађајима.
На престо је дошао вероватно и захваљујући утицају своје супруге [[Софија (супруга Јустина II)|Софије]], [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодорине]] сестричине. Наследио је огромно Царство и недовољне људске и материјалне ресурсе, a тога није био у потпуности свестан. Док су [[Лангобарди]] [[568]]. упадали у Италију, цар је одбио је да плаћа данак [[Сасанидско
И Јустин и Софија су у младости наводно били следбеници [[
Преминуо је [[578]]. и Тиберије га је мирно наследио као нови август.
Ред 52:
Међутим, царица Софија није подносила Нарзеса, а овај је својом самовољном управом и крајњом грабљивошћу дао житељима Италије повода за жалбу. Подлегавши под утицајем своје супруге, Јустин се понео њеним неразумним саветом, па је опозвао Нарзеса из Италије, уз то му наредивши да за собом понесе и своју и јавну покретну имовину. Нарзес, уложивши приговор, указивао је на предстојећу опасност од Лангобарда, али то није спречило царицу да му напише увредљиво писмо, које толико узрујало старог војсковођу да је овај позвао Албоина да запоседне Италију, обећавши му уз то да неће предузимати никакве акције против њега. Но, није потрајало дуго, а он се покајао због свог неверства. Покушавао је да одврати Албоина од онога на шта га је не тако давно наговарао, али је било исувише касно. Лангобарди су продрли у Италију, а Нарзес је нешто доцније умро од жалости.
Албоин се 568. изенада спустио са [[Јулијски Алпи|јулијских Алпа]], у пратњи сурових Лангобарда и мноштва [[Баварци|Бавараца]], [[Свеви|Свева]] и осталих германских племена: 20.000 [[
Идуће 569. Албоин је заузео [[Мантова|Мантову]], покорио [[Лигурија|Лигурију]] до [[Котијски Алпи|котијских Алпа]], а 5. септембра исте године победоносно је ушао у Медиоланум (данас [[Милано]]), где проглашен за краља Италије. Отада земља која окружује Милано носи назив Лангобардија односно [[Ломбардија]].
Ред 70:
== Остатак владавине ==
Две године раније убијен је Албоин, који је претходно запосео [[Павија|Павију]]. Њу ће узети за своју резиденцију Албоинов наследник [[Клеф|Клефон]], кога ће такође задесети иста судбина. Међутим, то нипошто није спречило Лангобарде да се одрже у већем делу Италије.
Ови догађаји су се поклопили са најездом Авара, који су поразили Тиберија, ваљаног војсковођу који се затекао на челу лоше војске. Ситуација је толико била критична да је Софија стала убеђивати Јустина да усвоји малопре поменутог Тиберија и да га начини цезаром. Напослетку је Јустин пристао на то и 574. нови цезар је представљен сенату.
Ред 76:
Софија је мудро поступила купивши за 45.000 златника мир од Персијанаца на годину дана. Он ће недуго потом бити продужен на три године, пошто је поново уговорено да ће бити исплаћиван годишњи данак у износу од 30.000 златника.
Међутим, миром није била обухваћена Јерменија, и због тога се Хозроје 576, или, што је вероватиније, још 574, запутио с великом војском у поход да прошири границе свога царства на северозапад. С огромним напором и уз велику жртву, Тиберије је подигао војску коју је чинило 150.000 страних најамника. Поверио ју је Јустинијану, царевом рођаку, кога је послао на Персијанце. Но, с друге стране, то је оставило Италију незаштићену, а Грчку учинило отвореном упадима [[
== Види још ==
Ред 89:
{{низ|
пре=[[Јустинијан I]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]]
[[565]] - [[578]]|
после=[[Тиберије II Константин]]
| |||