Атанарих — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 30:
Године [[376]]. [[Валенс]] је дозволио [[Фритигерн]]овим присталицама да пређу [[Дунав]] и да се населе на римској територији, с циљем да се зауставе [[Хуни]] који су управо били прегазили [[Остроготи|Остроготе]] и сада су потискивали Визиготе даље на запад, те су ови морали да напусте [[Дакија|Дакију]]. Атанарихове присталице су биле препуштене на милост и немилост Хунима, међутим, многи од њих су успели ипак да пређу реку сопственим снагама.
Након велике победе над Римљанима у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]] [[378]]. године, [[Фритигерн]] је захваљујући својим ратним успесима прихваћен за владара већине Визигота насељених на римској територији. Међутим, нови источноримски цар [[Теодосије I]] је успео да преокрене ратну срећу. Фритигерн је изгледа преминуо око 380. године и Готи су сада прихватили Атанариха за свог краља. Почетком 381. Атанарих је постао први страни краљ који је посетио нову римску престоницу [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Преговарао је са царем [[Теодосије I|Теодосијем I]], који је Визиготима понудио статус савезника - „федерата“ ({{јез-лат|foederati}}). За разлику од ранијих времена, варварским савезницима је дозвољено да се населе на римској територији и шаљу Римљанима војне одреде под заповедништвом сопствених старешина. Након што је 11. јануара склопио мир, Атанарих је умро само неколико недеља касније 25. јануара. Цар му је приредио свечани погеб у Цариграду, а споразум је поштован до смрти Теодосија I [[395]]. године.
== Литература ==
* ''The Prosopography of the Later Roman Empire I'': A.D. 260-395, ed. A.H.M. Jones, J.R. Martindale and J.Morris, Cambridge 1971, стр. 120.
Ред 41:
{{низ|
пре= [[Фритигерн]] |
списак=[[
после=[[Аларих I]]}}
| |||