Константина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 21:
| деца =
}}
'''Константина''' ([[латински језик|лат]]: ''Constantina'', умрла [[354]]. године) је била ћерка [[Римско царство|римског цара]] [[Константин Велики|Константина Великог]] и супруга двојице рођака, прво [[Ханибалијан|Ханибалијана]], потом [[Цезар (титула)|цезара]] [[Констанције Гал|Констанција Гала]]. Њено најзначајније дело било је подстицање на узурпацију старог војсковође [[Ветранион|Ветраниона]] [[350]]. године чиме је спречено да други узурпатор [[Магненције]] заузме префектуру Илирик. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] је поштује као светицу под именом св. Констанца.
== Порекло ==
Ред 33:
[[Датотека:Hannibalianus - Follis s3935.jpg|мини|десно|300п|'''Ханибалијан, краљ над краљевима, Константинин први супруг''', на бронзаном новчићу искованом у Цариграду 336.-337. године.]]
Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско
== Константина, Ветранион и Магненције ==
Шта је са Константином било после 337. године не може се утврдити. Њена браћа су поделила царство између себе али нису владали у слози. [[Константин II]] је убијен у сукобу са Констансом 340. и од тада је најмлађи Константинов син владао читавим западом царства све до [[Тракија|Тракије]]. Тракијом и Константинопољом, као и целим истоком господарио је [[Констанције II]]. По мишљењу немачког историчара Бруна Блекмана ({{јез-нем|Bruno Bleckmann}}) Константина је била трајно љута на Констанција који је погубио њеног мужа Ханибалијана и тиме је, и поред њене титуле августе, лишио сваког удела у власти. Највероватније се населила на територији коју је контролисао њен други брат [[Констанс I|Констанс]].
[[Датотека:Santa Costanza - vista dalla basilica costantiniana.jpg|мини|300 п|лево|'''Црква св. Констанце, првобитно Константин маузолеј'''. Гробница у облику базилике је изграђена [[340]], а [[1254]]. је освећена у цркву посвећену св. Константини (Констанци).]]
Ред 43:
Латински натписи пронађени у [[Рим|Риму]] сведоче да је Константина у граду основала цркву св. Агнесе (данас ''Sant'Agnese fuori le mura'') и [[манастир]]. По каснијој традицији, која није веродостојна, св. Агнеса, која је по веровању преминула [[304]]. године у време [[Диоклецијан|Диоклецијановог]] [[Велики прогон|Великог прогона]], је излечила царицу Константину. Црква св. Агнесе је највероватније поигнута око [[340]]. и Константина је у њој сместила светичине мошти. Уз цркву је Константина подигла и базилику која је била планирана као њено место укопа. Базилика је данас позната као црква свете Констанце.
У јануару [[350]]. Констанс је збачен и затим убијен по наређењу војсковође [[Магненције|Магненција]]. Узурпатор је до краја фебруара преузео и власт над [[Италија|Италијом]] и у Риму је поставио своје људе на места магистрата. Могуће да је Константина, као и неколицина аристократа одана [[Константинова династија|Константиновој династији]], побегла на исток. Већ [[1. март|1. марта]] [[350]]. године римска војска у Мурси (данашњи [[Осијек]]) је извикала за цара времешног заповедника пешадије [[Ветранион|Ветраниона]] који је завладао читавом префектуром Илирик. Филосторгије је записао како је Ветраниона на побуну подстакла Константина како би онемогућила [[Магненције|Магненцију]] да заузме и Илирик. Учинила је то како би подржала свог преосталог брата Констанција који је у том тренутку није имао слободне руке због одбрамбеног рата против [[Сасанидско
По мишљењу Блекмана, који се интензивно бавио питањем Константинине улоге, могуће је да је августа уз помоћ старог Ветраниона покушала да изведе удар против Констанција и добије прижељкивану улогу у високој политици. Можда је и размишљала о браку са Ветранионом <ref> Bleckmann, 42-47.</ref>. Међутим, у јесен [[350]]. године Констанције је стигао са истока и у једном прилично необичном инциденту успео да натера Ветраниона да се [[25. децембар|25. децембра]] повуче са власти.
Ред 51:
[[Датотека:Solidus-Constantius Gallus-thessalonica RIC 149.jpg|мини|десно|300п|'''Цезар Констанције Гал, други Константинин супруг''', на златнику искованом у Солуну.]]
Након повлачења Ветраниона Констанције је стекао предност за предстојећи сукоб са Магненцијем. Када је почела ратна сезона, август је [[15. март|15. марта]] [[351]]. године у Сирмију (данашњој [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]) прогласио свог брата од стрица [[Констанције Гал|Гала]] за [[Цезар (титула)|цезара]]. Као цезар Гал је добио и име Констанције по свом старијем савладару и ожењен је Константином. Констанцијев план био је да промоцијом преосталог рођака ојача позиције [[Константинова династија|династије]] уздрмане [[Магненције|Магненцијевим]] успоном. Са друге стране, Гал је требало да представља легитимног владара на истоку током Констанцијевог похода на запад. Најзад, август је удао Константину за новог цезара и тиме је обезбедио да његова властољубива сестра оде у далеку [[Антиохија|Антиохију]], царску резиденцију на истоку. У случају да је Константина имала једну од водећих улога у покрету који је предводио Ветранион Констанције је њеним одласком на исток прекинуо све њене политичке везе и амбиције на [[
[[Датотека:0 Sarcofago di Costantina - Museo Pio-Clementino - Vatican (1).JPG|мини|лево|300п|'''Константинин саркофаг''' се првобитно налазио у њеном маузолеју, данашњој цркви свете Констанце. Саркофаг се од [[1620]]. чува у Ватиканском музеју.]]
Ред 57:
Констанције Гал се ипак није показао као право решење и у време када је најзад савладао Магненција [[353]]. године, [[Констанције II]] се суочио са низом притужби антиохијске аристократије на рачун свог цезара. Гал је притом уклонио локалног провинцијског намесника и јавно се супростављао Констанцијевин емисарима. Август је [[354]]. прво позвао своју сестру Константину у посету, пошто се причало да она подстиче цезара Гала на суровости ([[Амијан Марцелин|Amm]]. 14, 1, 2.). Иако је у почетку оклевала, Константина се упутила на запад у [[Милано]] где се у то време налазио Констанцијев двор. Константина се надала да ће успети да умилостиви свог брата, али је на путу умрла у месту Цаени Галикани (''Caeni Gallicani'') у [[Mala Azija|малоазијској]] области [[Битинија|Битинији]] (Amm. 14, 11, 6.). Без заштите своје жене, цезар Гал је позван на Констанцијев двор и погубљен на путу у Поли (данашња [[Пула]])<ref> Burnes, стр. 106..</ref>.
Константина и Гал су, по [[Јулијан
Гробница је у средњем веку постала место култа св. Констанце, како је сада Константина називана. Папа [[Александар VI (папа)|Александар IV]] (1254-1261) је [[1254]]. године осветио гробницу и претворио је у цркву. Након што је црква свете Констанце реновирана [[1620]], Константинин порфирни саркофаг је пребачен у Ватикански музеј у коме се и данас налази.
== Референце ==
{{reflist}}
|