Анастасије II — разлика између измена

| датум_смрти = [[1. јун]] [[719|719.]]

| држава_смрти = [[Византијско царство|Византија]]

'''Анастасије II''' ([[грчки језик|грч]]: Αναστάσιος Β΄, умро [[1. јун|1. јуна]] [[719]]. године) био је [[Византијавизантијско царство|византијски]] цар од [[713]]. до [[715]]. године. После пада са власти покушао је да [[719]]. узурпира царску круну, али је цар [[Лав III Исавријанац]] наредио његово погубљење.

Прве Анастасијеве месе биле су да одбаци [[Монотелитизам|монотелитску]] политику свог претходника и поново потврди закључке [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора]]. [[Цариградска патријаршија|Цариградски]] патријарх Јован IV је најпосле смењен [[715]]. и на његово место је доведен [[Свети Герман (патријархI цариградски)Цариградски|Герман I]].

Када је [[Абасиди|абасидски]] војсковођа Маслама опљачкао [[Мала Азија|малоазијску]] област [[Галатија|Галатију]] [[714]]. године, Анастасије II је послао у [[Дамаск]] посланство да покуша да закључи мир са калифом [[Валид I|Валидом I]]. Дипломате су се вратиле без диплом, атског споразума, али са извештајем о опсежним ратним припремама у [[Сирија|Сирији]], на шта је цар брже-боље почео да припрема [[Византијски Цариград|Константинопољ]] за нову опсаду. Анастасије је обновио цариградске зидине, нарочито оне које су браниле град са мора, поставио је разне ратне справе и почео да пуни престоничке амбаре житом. Такође, наредио је свима онима који нису могли да обезбеде прикупљање трогодишњих личних залиха хране да напусте град. Цар је такође поставио и најспособније људе на чело тема тако да је његовом заслугом Лав Исавријанац, будући [[Лав III Исавријанац|Лав III]], постао стратег теме Анатоликон. Анастасије је затим [[715]]. послао новообновљену византијску флоту у [[Феникија|Феникију]] да униште резерве дрвене грађе од које су Арапи градили своје бродове. Међутим, када су војници из теме Опсикион стигли на [[Родос]], зборно место византијске војске одређене за поход, дошло је до побуне у току које је за цара извикан локални сакупљач пореза [[Теодосије III]]. Побуњеници су затим кренули на [[Цариград]] и Анастасије је после шест месеци борбе био присиљен да абдицира и прими монашки завет само да би након тога био прогнан у [[Солун]].

Борбе око престола су настављене и даље тако да је Теодосија сменио стратег Анатоликона Лав Исавријанац. Када је одбио другу арапску опсаду Цариграда [[718]]. године Лав се суочио са новом узурпацијом. Анастасије је уз помоћ локалног намесника Никите Ксилинта задобио подршку теме Опсикион и [[Бугари|бугарског]] кана [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|Тервела]]. На челу бугарске војске Анастасије је [[719]]. поново кренуо на Цариград. Тервел се ипак предомислио и затим предао Анастасија Лаву који га је убрзо погубио. Анастасијевој удовици Ирини било је ипак дозвољено да га сахрани у царском маузолеју при Цркви св. Апостола.

списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br /> ([[713]] - [[715]])|