Хенрик I Фландријски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
| датум_смрти =
| место_смрти = [[Солун]]
| држава_смрти = [[Латинско царство|Латинско Царство]]
| сахрањен =
| функција = Латински цар
Ред 23:
'''Хенрик Фландријски''' (1174-1216) латински регент (1205-1206), па латински цар (1206-1216). Био је син Балдуина V Белгијског и Маргарите Фландријске и брат Балдуина Фландријског.
 
=== [[Четврти крсташки рат|IV крсташки поход]] ===
 
==== Почетак рата ====
Хенрик је заједно са братом [[1198]]. године са одушевљењем отишао у IV крсташки рат против Египта, али рат је тек почео [[1202]]. године. Укупно се скупило 30 000 крсташа од којих су 4500 били коњаници. Крсташи нису имали 85 000 сребрних марака, колико им је требало да плате превоз, па им је деведесетогодишњи слепи [[млетачки дужд]] [[Енрико Дандоло]] због мржње према Византији понудио превоз од 35 000 марака против Византије. После дугих преговора један део крсташа је пристао док је други део тражио да се крене према Сирији. Чак и онај мали број Крсташа који су кренули из Француске за Египат окренули су се против Византије. Млетачка флота је кренула [[8. октобар|8. октобра]] 1202. године на [[исток]] са крсташима.
 
==== [[Пад Задра]] и осталих градова ====
Иако се [[папа]] противио [[крсташки ратови|крсташи]] су кренули ка Цариграду. Кад су стигли под [[Задар]] становништво се уплашило и истакло [[застава|барјак]] да би изгледало да подржавају [[поход]], али немилосрдни [[Енрико]] је [[23. новембар|23. новембра]] опљачкао [[град]]. Почетком децембра у Задар је из средње Европе стигао [[византијски принц]] [[Алексије IV Анђео]] највећи крсташки савезник на Балканском Полуострву. Уз његову помоћ крсташи су око [[7. април|7. априла]] [[1203]]. године освојили [[Дубровник]] и [[Драч]] са отрантским вратима. [[Флота]] је наставила и искрцала се на острву [[Крф]] где је љута што [[град Крф]] није хтео да се преда пљачкала и палила док није наставила [[24. мај|24. маја]] ка острву [[Андрос]], које су крсташи такође опљачкали и попалили. Прошавши кроз [[Хелеспонт]], искрцали су се у Абидосу.
 
[[Датотека:Eugène Ferdinand Victor Delacroix 012.jpg|мини|лево|Улазак крсташа у Цариград]]
==== [[Пад Цариграда]] ====
[[23. јун|23. јуна]] [[млетачка флота]] је стигла у [[Сан Стефано]] и почела да опседа [[Цариград]]. Сам [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Алексије III Анђео]], кад је видео да његов [[српски сроднички односи|зет]] [[Теодор I Ласкарис]] безуспешно покушава да одбрани град, [[17. јул|17. јула]] је побегао у Бугарску. Ослепњени [[Исак II Анђео]] који је владао Византијом од [[1185|1185.]] до [[1195]]. враћен је на престо, а [[1. август|1. августа]] Алексије IV Анђео његов син крунисан је за његовог сувладара. [[Млетачка република|Млечани]] којима се није напуштао Цариград, тражили су исплату од 100 000 сребрних марака за помоћ, а кад то од Алексија нису добили, наставили су опсаду. Почетком јануара 1204. године народ незадовољан Алексијем га ја задавио, а [[Исак]] ја умро од страха. За цара је доведен [[војвода]] [[Алексије V Дука Мурзуфл]]. Крсташи су [[13. април|13. априла]] освојили град, неколико дана пре тог догађаја Алексије V је побегао, а за цара је изабран [[Теодор]], који је побегао у Никеју и ту основао државу. Уследиле су пљачке града.
 
=== Регентство ===