Веб-прегледач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
мНема описа измене
Ред 1:
'''Интернет прегледач''' или '''веб-читач''', читач веба (''-{web browser}-'', ''-{Internet browser}-'') је [[програм]] који кориснику омогућава прегледање [[веб]] страница и [[мултимедија]]лних садржаја везаних за њих. Из једног од њих тренутно читате овај текст.
 
Најпопуларнији прегледачи данас су:
Ред 10:
* [[Гугл кроум]] - [[Гугл]]ов бесплатни прегледач, пројектован с идејом да искористи све могућности Гуглових услуга.
 
Сви наведени програми су графички (што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје). Осим графичких постоје и [[текст]]уални прегледачи који могу приказивати само текст (нпр. „links“-{links}-“, „lynx“„-{lynx}-“) и специјализовани говорни прегледачи какве могу користитида користе слепе или слабовиде особе.
 
== Историја прегледача ==
-{[[HTML]]}- као мета-језик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио [[Тим Бернерс-Ли]] (радник -{CERN}--а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео ''-{NCSA Mosaic}-'' - који је изворно био програм за -{[[UNIX]]}-, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.
 
1994. године, Марк Андресен (водитељ пројекта -{NCSA Mosaic}-) је покренуо властиту фирму – Нетскејп и издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и [[Мајкрософт]] избацио Интернет експлорер (ИЕ-{IE}-), чиме је започет ''рат прегледача''.
 
Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејпа претворио у ''[[отворени код]]'', но то није успело зауставити опадање заступљености тог прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач ''Мозила'' и његова изведеница ''Фајерфокс''.
Ред 21:
Од текстуалних прегледача још увек се, иако у врло малом постотку, користе ''-{Lynx}-'' и ''-{Links}-''.
 
На линуксу је популаран још и ''К-освајач'' (-{Conqueror}-), а сана ''-{Macintosh OS X}-'' се комерцијализује Сафари.
 
== Функционисање прегледача ==