Изомер (нуклеарни) — разлика између измена

'''Изомер''' (нуклеарни) је [[атомско језгро]] са истим бројем и [[протон]]а и [[неутрон]]а као основно стабилно језгро, али са различитим побуђеним стањима [[нуклеон]]а, па према томе и различитим особинама. Другом речима, ради се о побуђеним (метастабилиним) краткоживећим стањима (с временом полуживота 10^-9 s или дужим) једног те истог атомског језгра.<ref>{{cite journal | author=P. M. Walker and J. J. Carroll | title=Nuclear Isomers: Recipes from the Past and Ingredients for the Future | url=http://epubs.surrey.ac.uk/cgi/viewcontent.cgi?article=1060&context=physicspapers | journal=Nuclear Physics News | volume=17 | issue=2 | pages=11 | year=2007 | doi = 10.1080/10506890701404206}}</ref><ref>{{cite web | title=UNH researchers search for stimulated gamma ray emission | url=http://einstein.unh.edu/nuclear/NucNews/graser_news.html | work=UNH Nuclear Physics Group | year=1997 | accessdate=1 June 2006 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20060905160103/http://einstein.unh.edu/nuclear/NucNews/graser_news.html|archivedate = 5 September 2006}}</ref> Једини познати стабилни изомер који се јавља у природи је Та-180-{m}- чије је време полуживота процењено на 10¹⁵ година. Сви остали живе краће од секунде осим хафнијума-178-{m}- који има време полуживота 31 годину.