Фотографија у Србији — разлика између измена

Основна делатност свих фотографских атељеа била је снимање грађанских портрета, али се повремено јављају и прве документарне фотографије, [[ведута|ведуте]] и панораме градова. Поред задовољавања пробитачних и комерцијалних захтева, фотографи су тежили да допринесу и очувању културне баштине. Мојсило Живојиновић из Шапца нудио је да уз помоћ Министарства просвете сними “српске манастире, развалине и друге старине” (1863); [[Анастас Јовановић]] је на више фотографија забележио маја [[1867]]. историјске сцене пред одлазак турске посаде из [[Београд]]а – српске војнике на бедему Београдске тврђаве, и “турску изређану војску”. Средином те децbениједеценије фотографија добија место и у раду [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Ангажован је фотограф Р. Мусил да фотографише кућу [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] ([[1865]]), а годину дана доцније и фотограф [[Флоријан Гантенбајн|Гантенбајн]] за истог поручиоца фотографише исту кућу. Када је започела припрема тзв. “Словенског састанка” ([[Етнографска изложба у Москви (1867)|Етнографске изложбе у Москви]]), [[1867]]. године, у екипи за припрему нашао се и фотограф Панта Христић који је неуморно фотографисао етнолошке садржаје по избору етнографа [[Милан Ђ. Милићевић|Милана Ђ. Милићевића]] и сликара [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеве Тодоровића]]. Шабачки фотограф Мориц Клемпфнер предлагао је [[1869]]. Српском ученом друштву “да [[стереофотографија|стереоскопски]] обради етнографске, историјске и остале знаменитости”. Прве репортажне фотографије у српској историји, са прославе 50-годишњице Таковског устанка у Топчидеру, снимио је “на Духове”, [[1865]]. [[Анастас Н. Стојановић]], досељеник из Бугарске и један од најранијих атељејских фотографа у Београду. Стојановић је био и први [[Дворски фотографи у Србији|дворски фотограф]] у Србији и творац многобројних портрета [[михаило Обреновић|кнеза Михаила]] и других познатих личности и грађана [[Београд]]а, током седме деценије 19. века.