Хрватско вијеће одбране — разлика између измена

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација била је на основу настојања да се одржи као конститутиван и суверен народ у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У редовима хрватских војних јединица почетком [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]] са Хрватима су се борили и [[Бошњаци]]. [[Хрватске одбрамбене снаге]] оснивају се [[3. децембар|3. децембра]] [[1991]], а Хрватско вијеће одбране формира се [[8. април]]а [[1992]]. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини и заштите других народа у тој земљи од било којег непријатеља.

ХВО је контролисао западну и централну [[Херцеговина|Херцеговину]] те велик део средње [[Босна (регија)|Босне]] (све осим [[Јајце|Јајца]]). Једини већи губитак, за [[Хрвати|Хрват]]е, био је пад већине [[БосанскаBosanska ПосавинаPosavina|Босанске Посавине]] (није пало само [[Орашје]]) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, [[Хрвати]] су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра [[1992]]. године избија [[Муслиманско-хрватски сукоб]], у којем [[Муслимани (народ)|Муслимани]] отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. [[Армија Републике Босне и Херцеговине]] у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу [[Босна (регија)|Босну]] (осим [[Нови Травник|Новог Травника]], [[Витез (град)|Витеза]], [[Бусовача|Бусоваче]], [[Кисељак (биљка)|Кисељак]]а, [[Крешево|Крешева]], [[Жепче|Жепча]] и ширег подручја око тих градова, [[Усора|Усоре]], дела [[Травник|травничке]] општине, дела [[Завидовићи|завидовићке]] општине, и дела [[вареш]]ке општине) и део [[Херцеговина|Херцеговине]]: [[Коњиц]], [[Јабланица (град)|Јабланицу]] те источне и северне делове [[мостар]]ске општине.

[[Муслиманско-хрватски сукоб]] је ескалирао током [[1993]]. године, а слаби почетком [[1994]]. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту [[1994]]. године, у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]]у је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихови територији су уједињени у [[Федерација БиХБосне и Херцеговине|Федерацију БиХ]].

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са [[ХВ|Хрватском војском]], а у неким акцијама и са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних победничких операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је ослободио читаву западну Босну. Круна успешних операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бања Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице [[15. октобар|15. октобра]] [[1995]]. године.

[[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]] завршио је [[Рат у Босни и Херцеговини]]. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела [[БиХБосна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] по кључу 51-49 (51% територије [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији БиХ]] и 49% [[Република Српска|Републици Српској]]) који је усагласила тзв. контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.