Други рат за уједињење Италије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 5:
|слика = Napoléon III à la bataille de Solférino..jpg
|опис_слике =Наполеон III у бици код Солферина
|време=[[29. април]] [[1859|1859.]] - [[11. јул]] [[1859|1859.]]
|место =[[Ломбардија-Венеција]]
|резултат=француско-сардинијска победа <br />Ломбардија је постала део [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонта-Сардиније]]
|страна1={{застава|Француска}}<br />{{зас|Италија|1861}} [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардинија]]
|страна2={{застава|Аустријско царство}}
|заповедник1=[[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] <br /> [[Виктор Емануел II]]
|заповедник2=[[Ференц Ђуљаји]]<br /> [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]]
|јачина1 =206.000
|јачина2 =242.000
Ред 17:
|notes=
}}
'''Аустријско-Сардинијски рат''' или '''Француско-Аустријски рат''' или '''Други рат за независност Италије''' или '''Други рат за уједињење Италије''' је рат измећу Аустријског царства с једне стране и [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардиније]] са друге стране током [[1859]]. У томе рату Аустрија је изгубила, па је [[Ломбардија]] припала Пијемонт-Сардинији. Тај рат је утро пут уједињењу Италије [[1861]].
==Рат==
===Позадина===
Армија Пијемонта-Сардиније у савезу са Француском настојала је да освоји краљевину [[Ломбардија-Венеција]], која је била под аустријском управом након Бечкога конгреса [[1815]]. Француски цар [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] и председник владе Пијемонт-Сардиније [[Камило Бенсо ди Кавур]] склопили су тајни споразум о савезу против Аустрије. По томе споразуму
* [[Француска]] ће помоћи Пијемонту ако га [[Аустрија]] нападне
* [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардинија]] ће Француској дати [[Савоја|Савоју]] и [[Ница|Ницу]]
Тај план је требао помоћи обема земљама. Помогао би пијемонтскоме плану о [[Уједињење Италије|уједињењу Италије]] под Савојском династијом, а са друге стране ослабио би Аустрију као непријатеља Француске. Кавур није могао да добије француску помоћ сем у случају да Аустрија прва нападне, па је због тога провоцирао Аустрију низом војних маневара крај границе. Аустрија је [[23. април]]а [[1859]]. издала [[ултиматум]] захтевајући потпуну демилитаризацију краљевине Пијемонт-Сардиније. Пошто то Пијемонт није послушао Аустрија је започела рат [[29. април]]а [[1859]]., па је на тај начин увукла Француску у рат.
Ред 32:
За време објаве рата није било француске војске у Италији, тако да је маршал Франсоа Канробер пожурио у Пијемонт користећи железницу. То је било прво масивно кориштење железнице за транспорт војске. Аустријска војска је рачунала да ће брзо победити сардинијску војску пре него што стигне француска војска у Пијемонт. Командант аустријских снага у Пијемонту гроф Ђуљаји је био опрезан па се неодређеним смером кретао око реке Тичино пре почињања операција. Када је прешао реку започеле су јаке кише, које су омогућиле Пијемонту да поплави поља пиринача испред аустријске војске и на тај начин отежа напредовање.
Аустријска војска је ипак успела да стигне до Верчелија, одакле су угрожавали [[Торино]], али француско-сардинијски покрети усмерени ојачању Александрије и мостова преко реке По око Касале Монферата присилили су аустријску војску на повлачење. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] је [[14. мај]]а стигао у Александрију и преузео заповедништво над операцијама. Почетни сукоб је била [[битка код Монтебела (1859)]] 20. маја 1859. Аустријске снаге су ту биле три пута бројније, али Французи су победили, па је аустријски главнокомандујући постао још опрезнији. Почетком јуна Ђуљаји је био близу железничкога чвора у Мађенту са доста развученом војском. Наполеон је напао чеоно преко Тичина са делом снага, а са другим делом је напао северније да би са бока напао Аустријанце. Француски план је успео па су се Аустријанци морали повући доста далеко до тврђава у источној Ломбардији, где је гроф Ђуљаји смењен.
Заповедништво је преузео сам цар [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]], осећајући да ће то бити једноставан задатак да се обрани добро утврђена аустријска територија иза реке Минчио. Франц Јозеф I ће први и последњи пут командовати у [[битка код Солферина|бици код Солферина]]. Пијемонтска и француска армија су напредовали и заузели су [[Милано]] и кренули су источно да поразе Аустрију пре него што може Пруска да дође у помоћ. Аустријанци су сазанали да су се Французи зауставили код [[Бреша|Бреше]], па су одлучили да их изненаде наглим преласком у напад. И Французи су кренули у офанзиву, али ниједна страна није знала где се налази друга страна све док се нису срели. Аустријски 7. корпус је био раздвојен од главнине снага и успели су да обране Поцелонго. Остали део аустријске војске се повукао и препустио неколико градова Французима. У исто време у северном делу Ломбардије су италијански добровољци „Алпски ловци“ под заповедништвом [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]] победили Аустријанце код Варезеа и Кома.
===Мир===
Ред 40:
Француска је одмах те територије предала Пијемонту-Сардинији. Међутим владари средишње Италије, који су револуцијом истерани требали су поново бити рестаурирани.
Наполеон је склопио споразум иза леђа својих савезника, што је изазвало огорчење у Пијемонту-Сардинији. Кавур је из протеста дао оставку. Ипак споразум из Вилафранке никад није спроведен. Иако је био поново потврђен споразумом из Цириха у новембру, споразум је остао мртво слово на папиру. [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардинија]] је окупирао средишње италијанске државе, јер нису показали вољу да се врате пријашњи владари. [[Референдум]]има су одлучили да постану део Пијемонта-Сардиније. С друге стране Французи нису показали вољу да присиле Пијемонт да се поштује споразум. Аустријанци су остали фрустрирани због тога што Француска није спровела свој део споразума.
[[Датотека:Places of the 1859 Austro-Sardinian war.png|мини|500п|Места највећих битки током Аустријско-сардинијскога рата 1859.]]
Већ [[1860]]. уз француско и британско одобрење средишње италијанске државе
Ред 56:
* [[4. јун]] У бици код Мађента Француска и Пијемонт су победили Аустрију
* [[21. јун]] -[[24. јун]] У [[битка код Солферина|бици код Солферина]] војска Пијемонта и Француске под заповедништвом Наполеона III победила је аустријску војску под заповедништвом аустријскога цара Франца Јозефа I I. Битка је инспирисала [[Анри Динан|Анри Динана]] да оснује [[Црвени крст]].
* [[11. јул]] [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]] и [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] су потписали споразум у Вилафранци
== Спољашње везе ==
| |||