М4 Шерман — разлика између измена

 

== Опрема ==

Основно наоружање овог тенка је чинио топ М2 калибра 75 -{mm}-, захваљујући којем се Шерман могао без проблема носити с оклопом тенкова [[Панцер III]] и [[Панцер IV]] на задовољавајућој удаљености, док је против тешких немачких тенкова [[Панцер VI Тигар|Панцер VI]] имао шансе само у блиској борби и то ако би дејствовао по непријатељском задњем или бочном оклопу. У септембру [[1940]]. године, америчка армија је затражила да се у Шерман угради топ са већом почетном брзином зрна. Пренаоружавање Шермана са новим топом истог калибра али са дужом цеви, који је добио ознаку М3 и који је имао почетну брзину зрна од 619 m/s, почело је у јуну [[1941]]. Нови топ је у свом бојевом комплету имао противоклопно зрно и био је боље прилагођен за тенковску употребу, тј. био је жироскопски стабилизован и имао је већу елевацију.<ref>An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles, Christopher F. Foss, Salamander Books Ltd. 1981, стр. 130. ISBN 0-86101-083-3</ref>

 

== Оперативна историја ==

 

Почетно одушевљење Американаца и Британаца појавом овог тенка, који у време свог изласка из фабрика представљао значајно побољшање претходних модела, спласнуло је одмах по изласку на бојно поље. Реално очекивање од новог модела сваког тенка који се први пут појављује на бојишту је да он буде бољи од најмодернијих противничких модела, изјаловило се већ у његовој првој бици [[1942]]. године, када су га Британци користили против Немачке код [[Друга битка код Ел Аламејна|Ел Аламејна]]. Већ тада је постало приметно да је Шерман бољи од свих италијанских тенкова и [[Панцер III]] тенка, док је при сусрету с тенком [[Панцер IV|Панзер IV]] углавном је било пресудно искуство посаде, у чему су Немци након три године рата имали велику предност.