Созерцање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
[[Датотека:solitude.jpg|мини|Созерцавање природе]]
{{цитат3|Лепо је мислити, још лепше знати, а најлепше је созерцати.|[[Гете]]}}
За [[Платон]]а и [[Аристотел]]а теорија (''θεωρία'') представља интелектуалну спознају, насупрот деловању (''πράξις''). Према Платону, путем созерцања [[душа]] може стећи знање о божанским идејама. У [[
У мистицизму контемплација је стање у коме се људски ум усредоточује на духовну стварност, урањајући у њу све до заборава сваке друге стварности. За хришћанске мислиоце, особито неоплатоничког смера, контемплација је највиши ступањ људске духовне делатности<ref name=autogenerated2 />. У теологији [[
У [[средњовековна филозофија|средњовековној филозофији]] се често супротставља делатни, односно уобичајени живот и контемплативни живот филозофа (Vita Activa vs. Vita Contemplativa)<ref>[http://links.jstor.org/sici?sici=0021-3020(198222)59%3A2%3C83%3AVAVVCI%3E2.0.CO%3B2-N Paul A. Lombardo, Vita Activa versus Vita Contemplativa in Petrarch and Salutati], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Од нововековних филозофа [[Имануел Кант|Кант]] подробније дефинише филозофски појам контемплације.
Контемплацију познаје и јеврејска кабала, исламски покрети попут суфизма и дервиша, а присутна је и у хиндуизму (јога) и будизму.
|