Кречарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Freilichtmuseum 35 Kalkofen 14082007 02.jpg|мини|десно|250п|Традиционална кречана у Аустрији]]
[[Датотека:Virkkalan kalkkitehdas.jpg|мини|десно|250п|Савремена фабрика за печење креча]]
'''Кречарство, печење креча''' један је од најстаријих [[занат]]а којим се људи баве још из периода [[праисторија|праисторије]]. Као финални производ у кречарству, жарењем или печењем [[кречњак]]а, {{напомена|Фосилни остаци [[
[[Креч]] је један је од најстаријих и најраспрострањенијих грађевинских материјала, који се вековима употребљава као везивно средство у грађевинарству или као премаз при кречењу, односно бојењу и дезинфекцији спољашњих и унутрашњих зидова стамбених и других објеката. Креч се обилато користи и као хемијска сировина у индустрији, средство за третирање отпадних вода са [[феро-сулфат|феро-сулфатом]] у заштити животне средине, средство за заштиту биљака са [[бакар-сулфат|бакар-сулфатом]] у пољопривреди итд.
Вековима се људи баве кречарством у пољским кречанама, најчешће у руралним срединамана на географским подручјима широм света, богатим [[кречњак]]ом и [[шума]]ма (огревним дрветом). Печење креча као и свака друга занатска производња, од свог настанка, имала је своје специфичности и законитости које су зависиле од географских карактеристика средине, историјских периода у развоју друштва, индустрије, пољопривреде и грађевинарства као привредне гране. {{цитат|„У свим турбуленцијама у друштву, било да су изазване економским успоном, потребом за технолошким напретком, [[рат]]овима, елементарним непогодама, катастрофама: увек се нешто рушило, али и подизало градило, обнављало, а у том послу креч је био незаобилазан материјал.“<ref name="Кречане/клачине"/>}}
Кречари су за бројне потребе човека најпре производили креч у пољским-импровизованим кречанама на традиционалан начин, вековима познатом методом, коју су са колена на колено преносиле бројне породице кречара. Данас када је све више овладала индустријска производња креча у савременим кречним пећима, а нови и јефтинији материјали и нове технологије замениле креч у грађевинарству, овај занат и производња креча у пољским (привременим) кречанама све више изумире и све ређе се среће или га готово је нема у развијеним земљама [[земља|свет]]а.<ref name="Кречане/клачине">Др Драгана Радојичић ''Кречане/клачине – занат који је изумро'', Етнографски институт САНУ УДК 666.924:39(497.16)"17" [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2005/0350-08610553231R.pdf Оригинални научни рад], Приступљено 22. 11. 2012.</ref>
== Историјат развоја кречарства ==
Ред 16:
[[Датотека:Krečana Na Suvoj planini.jpg|thumb|250px|Богатство у кречњаку и недостатак обрадиве земље мотивисало је становнике многих села на [[Сува планина|Сувој планини]] да се баве кречарством у примитивним кречанама]]
[[Датотека:Bourdon, Sébastien - Ein Römischer Kalkofen - 1634-1637.jpg|мини|десно|250п|Производња креча у 17. веку виђена оком сликара Себастијана Бурдона]]
Најстарији материјални докази о кречарству, датирају из 10-11.000. г.п.н.е, а откривени су у јамама ископаним у земљи на археолошком локалитетету [[Гобек Тепе]] ''(„трбушасто брдо“)'', светилишту из доба [[неолит]]а, у југоисточној [[
По бројности докумената, сачуваних до данас, који се односе на ове занатлије-кречаре, може се претпоставити да је њихова делатност била једна од најцењенијих и најинтезивнијих занатских делатности, нарочито у оним деловима света, и у оним периодима економског развоја друштва када се на неком простору интензивно одвијала грађевинска делатност. Докумената из архива такође упућују и на констатацију да су мајстори-кречари били веома радни, професионални, стручни и коректни у извршавању овог нимало лаког посла.<ref>Д. Радојичић, ''Преглед занатства у херцегновском крају током XVIII вијека'', Зборник Етнографског музеја у Београду, Београд 2001, 189-198.</ref>
| |||