Криста Ђорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 21:
Рођена је [[19. март]]а [[1892]]. године у [[Загреб]]у. Њен отац Светислав Шумановић, био је пореклом из [[Шид]]а, син његовог рођеног брата био је познати сликар [[Сава Шумановић]]. Био је доктор правних наука, адвокат и политичар - руководилац Унутрашњег одјела Земаљске владе, подбан и народни посланик. Мајка јој је умрла када је имала три године. Школовала се у аустријским интернатима и студирала језике у [[Беч]]у.
После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], Криста се удала лекара [[Ђурица Ђорђевић|Ђурицу Ђорђевића]], са којим је првих година брака обилазила многа места у Србији и помагала у пружању помоћи болесним и ратом унесрећеним људима. После стварања нове државе - [[Краљевина
Она и њен муж, који је био један од омиљених професора на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] и кога су студенти називали „студентском мајком“, били су веома богати и пошто нису имали деце били су добротвори даровитих уметника и сиромашних студената. Најпре су помагали младе даровите уметнике - сликаре, вајаре, песнике, међу којима је најпознатији био [[Сретен Стојановић]]. Криста је учествовала у изградњи уметничког [[Павиљон Цвијета Зузорић|Павиљона „Цвијета Зузорић“]], на [[Калемегдан]]у и касније у раду тог Друштва, који је израстао у централну уметничку установу у Београду. Њихова кућа у улици Страхињића бана, која је страдала у [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлском бомбардовању Београда]], [[1941]]. године, била је украшена рељефом и скулптурама Стретена Стојановића, [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Лојзе Долинар|Лојза Долинара]], [[Петар Палавичини|Петра Палавичинија]] и др. Такође у кући се налазио велики број уметничких слика, најзначајнијих југословенских сликара тога доба.
Ред 39:
После оснивања [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[1945]]. године као представник Југославије била је именована за сталног члана Социјалног комитета ОУН-а. Потом је била председник [[Црвени крст Србије|Црвеног крста Србије]] и на крају начелник Савезног комитета за културне везе са иностранством. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] формално је приступила тек [[1950]]. године.
Била је 1960. године оснивач и први председник Друштва пријатеља [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја у Београду]], коме је 1973. године поклонила све слике свог брата од стрица [[Сава Шумановић|Саве Шумановића]], као и друга уметничка дела из свог дома, међу којима су биле слике и скулптуре прикупљене поклонима самих аутора - Сретена Стојановића, [[Мило Милуновић|Мила Милуновића]], [[
Умрла је [[1981]]. године у својој 89-ој години. Сахрањена је поред свог супруга Ђурице на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
Ред 49:
== Литература ==
{{портал|НОБ}}
* др Убавка Вујошевић ''Тито у Београду 1941-1944''. [[Muzej grada Beograda|Музеј града Београда]] и „Југословенска књига“, Београд 1977. година.
* [[Добрица Ћосић]] ''Пријатељи''. „Народна књига“ Београд 2005. година.
| |||