Правни систем у Републици Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 4:
== Историја ==
Правни систем у [[Република Србија|Републици Србији]] припада такозваном континентално-европском правном систему који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref>POSTANAK I ZNAČAJ DUŠANOVA ZAKONIKA Aleksandar Solovjev,ISBN: 8681563637</ref> који представља први писани правни акт у историји српског народа и овог дела [[Европски континент|Европског континтинента]]. Сам Законик је настао као специфична мешавина дотадашњег српског обичајног права и норми римског права које су живеле кроз Византију. Након пада [[Византијско царство|Византије]], како у [[Западна Европа|Западној
=== Правни систем у Србији у периоду од стицања независности 1878. године до почетка Другог светског рата ===
Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“ ]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом [[Апсолутизам|апсолутистичка држава]] правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе [[Први светски рат|Првог светског рата]] и настанка Нове државе Краљевине [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] дошло је до усвајања тзв. Видовданског устава 28.06.1921. године [[Видовдански устав]]<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav), [[Архив Југославије]]]</ref> који је требао да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини<ref>[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС ]</ref>
== Референца ==
|