Википедија

Тракија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
<!--[[Слика:Skyline of Maslak in Istanbul on June 23 2005.jpg|мини|300п|Небодери [[Истанбул]]а, чији је европски део у Тракији]]-->
[[Датотека:Panorama Plovdiv.jpg|мини|300п|[[Пловдив]] је највећи град Бугарске Тракије]]
Тракија се налази у југоисточном углу [[Балканско полуострво|Балкан]]а. Простире се између реке [[МестаНестос|Месте]] и изворног дела реке [[Арда (притока Марице)|Арде]] на западу и [[Босфор|Босфора]] на истоку. На северу су границе североисточни [[Родопи]], планине [[Истранџа]] и [[Браница]] и простире се на југ све до [[Дарданели|Дарданела]], [[Егејско море|Егејског]] и [[Мраморно море|Мраморног мора]]. Пружа се правцем запад-исток око 358-{km}-, правцем север-југ најшира је у централном делу око 142-{km}-, а у пределу [[Истанбул|Истанбула]] око 27-{km}-.
 
Највећи део Тракије припада [[Бугарска|Бугарској]], мањи [[Турска|Турској]], а најмањи [[Грчка|Грчкој]]. Дели се на [[Источна Тракијатракија|источну]] и [[Западна Тракија|западну Тракију]]. Источна Тракија захвата европски део [[Турска|Турске]] а западна Тракија обухвата део северозападне [[Грчка|Грчке]] између река [[Места (река)|Месте]] и [[Марица (река)|Марице]] и грчко-бугарске границе. У [[Бугарска|Бугарској]] захвата југоисточни део државе.
 
== Природни услови ==
 
Рељеф Тракије је различит. На западу је то претежно планинска област [[Родопи|Родопа]], док се у средишњем делу спушта у пространу и плодну долину [[Марица (река)|Марице]]. На истоку се поново уздижу планине [[Истранџа]] и [[Браница]]. На јужној обали има доста мочварних подручја. Тракији припада и [[Галипоље|Галипољско полуострво]].
 
Клима је [[средоземна клима|средоземна]] дуж [[Егејско море|егејске]] обале Тракије, да би у равницама у унутрашњости подручја прешла у њену измењену варијанту (хладне зиме са снегом и мразом). У планинским крајевима клима је много оштрија и потпуно [[континентална клима|континентална]]. Изузев планинских крајева на западу, већи део области прима мало падавина (нарочито лети), па је за развој [[пољопривреда|пољопривреде]] неопходно наводњавање.
 
== Историја ==
Тракију су првобитно насељавали [[Пелазги]], племе које је било у тесној вези са другим [[Грци|грчким]] племенима. [[Трачани]] су основали [[Елефсис]] на [[Атика|Атици]], а митски музичари [[Орфеј]] и [[Мусеос]] били су Трачани. У древна времена Тракија се простирала од планине [[Олимп]] на југу, све до [[Дунав|Дунава]] на северу, а [[Абдера]], родно место [[Демокрит|Демокрита]], била је једна од њених најчувенијих градова. Током [[Рим|римског]] и [[Византијавизантијско царство|византијског]] периода Тракија је и даље имала важну улогу у историји и била једна од њених [[Балканско полуострво|Балкан]]ских провинција.
 
Велики део Тракије почетком [[20. век]]а је отцепљен и дат [[Бугарска|Бугарској]], док је после [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[Турска]] узела други део око [[Једрене|Једрена]] (Споразум у Лозани, [[1923|1923.]] године), а [[Грчка]] је преузела егејски део области са градовима [[Ксанти]], [[Комотини]] и [[Александруполис]]. Река [[Марица (река)|Марица]] постала је граница између [[Грчка|Грчке]] и [[Турска|Турске]]. Ове околности и бројни ратови и немири довели су до тога да се некад веома верски и етнички измешано становништво у целој Тракији пресели у делове који су припали њиховим матицама.
 
== Становништво ==
 
Тракија је одувек била густо насељена, а и данас спада у гушће насељене делове [[Балканско полуострво|Балкан]]а. По последњим подацима број становника је следећи:
 
{| class="wikitable"
! '''Део Тракије'''!! '''Окрузи'''!! '''Површина'''!! '''Становништво'''!! '''Густина насељености'''
|-
| '''Грчка Тракија''' || [[Префектура Родопи (округ)|Родопи]], [[Префектура Еврос (округ)|Еврос]], [[Префектура Ксанти (округ)|Ксанти]]|| 8.578 -{km²}-|| 368.993 ст.|| 43,0 ст./км²
|-
| '''Турска Тракија''' || [[Вилајет Једрене|Једрене]], [[Вилајет Киркларели|Киркларели]], [[Вилајет Текирдаг|Текирдаг]], [[ВилајетИстанбулски Истанбулвилајет|Истанбул]] (део)|| 22.000 -{km²}-|| 8.500.000 ст.|| 380 ст./км²
|-
| '''Бугарска Тракија''' || [[Крџалијска област|Крџали]], [[Пловдивска област|Пловдив]], [[Смољанска област|Смољан]], [[Пазарџичка област|Пазарџик]], [[Хасковска област|Хасково]], [[Старозагорска област|Стара Загора]], [[Бургаска област|Бургас]], [[Јамболска област|Јамбол]], [[Сливенска област|Сливен]]|| 42.084 -{km²}-|| 2.828.653 ст.|| 67,2 ст./км²
Ред 44:
Тракија је одувек представљала плодну равницу окружену планинским крајевима, па је значај развијене пољопривреде одувек био важан за њену историју. [[Пољопривреда]] је и данас развијена (уз наводњавање). У новије време дошло је до наглог развоја индустрије, нарочито око највећих градова, ([[Истанбул]]а посебно).
 
Повољни услови за развој саобраћаја такође су одлика Тракије, јер преко ње воде сви сувоземни путеви са [[Балканско полуострво|Балкан]]а ка [[Мала Азија|Малој Азији]]. Најважнији путеви су:
* [[Моравско-балкански пут]] - од [[Истанбул]]а дуж долине [[Марица (река)|Марице]] и даље [[Велика Морава|Велике Мораве]];
* [[Игњација|Пут Игњација]] - од [[Истанбул]]а дуж [[Егејско море|Егејске обале]] Тракије;
* [[Црноморски пут]] - део дуж западне обале [[Црно Мореморе|Црног Мора]].
 
Ови путеви данас спадају у најпрометније путеве не само [[Балканско полуострво|Балкан]]а, него и целе [[Европа|Европе]].
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тракија”