'''Монах Нестор''', познатији као '''Летописац Нестор''' ({{јез-рус|Нестор Летописец}}; [[1056]] — [[1114]]) је био [[Русија|руски]] [[монах]] који је написао неке од најстаријих [[Русија|руских]] [[списЛетопис]]а. Најпознатије дело му је [[Слово о Игоровом походу]] и ''[[Несторова хроника]]'' која је описује прве [[век]]ове [[Кијевска Русија|рускеКијевске државеРусије]]. Поред тога написао је ''[[Житије Теодосија Печерског]]'' и ''Чтенијаједну оод кнежевимаредакција Борисудела ''[[Житије Бориса и ГлебуГлеба]]''.
Из његовог живота познато је само да се [[1073]]. замонашио у [[КијевоКијевско-печерска Лавра|Кијево-печерској Лаври]], и да је заједно с другом двојицом монаха успешно испунио задатак проналаска [[мошти]] [[свети Теодосије Печерски|светог Теодосија Печерског]]. Претпоставља се да је подржавао кнеза СвјатопулкаСвјатополка II. у његовом ослањању на [[Скандинавија|скандинавцеСкандинавце]], а против утицаја [[византијаВизантија|Византије]] на [[Кијев]].
Језик његових списалетописа је руска редакција [[старословенски језик|старословенски]]старословенског с много [[русизамјезика]]а. [[Етнологија|Етнолошки]] детаљи о разним групама [[Словени|Словена]] од посебног су значења. Ипак, у његовом су делу присутне многе легенде, а стил му је понекад толико песнички да је вероватно користио народне [[епЕп]]ове.
