Суецка криза — разлика између измена

Октобра [[1956]]. године на тајном су се састанку нашли премијери трију држава, чији су стратешки интереси у највећој мери били повређени Насеровом политиком - премијер Француске Моле, Уједињеног Краљевства [[Ентони Идн]] и Израела [[Давид Бен-Гурион]]. Велика Британија је одлучила заштитити угрожене интересе свог капитала у компанији која је управљала Суецким каналом те повратити свој изгубљени утицај на Блиском истоку. Француска је, уз мотиве сличне британским, рачунала на то да би рушењем Насера директно утицала и на слабљење египатске подршке тадашњим противфранцуским устанцима у [[Алжир]]у, [[Мароко|Мароку]] и [[Тунис]]у. Сасвим природно, за збивања у Египту био је заинтересован и Израел који је желео елиминисати најснажнију противничку војску и неутралисати базе палестинских [[федајини|федајина]] у [[појас Газе|појасу Газе]]. На састанку је постигнут договор о заједничкој војној акцији на Египат и о рушењу Насера, по сличном обрасцу којим је америчка [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] годину дана пре срушила националистичког иранског председника Мосадека, који је у Ирану покушао национализовати западне нафтне компаније. План назван Операција Телескоп предвиђао је напад Израела на подручје Синајског полуострва након чега ће се под изговором заштите страних бродова у каналу у сукоб умешати Велика Британија и Француска. Почетни израелски удар привући ће египатске снаге на Синајско полуострво, које су онда ваздушним десантима британских и француских јединица у подручју Суецког канала требале бити одсечене и уништене. Израел је у тајности мобилисао све моторизоване јединице којима је располагао и припремио се за изненадни напад.Onda je doslo do carinskog rata